"Jednom nam je vozač autobusa rekao nešto čudno: da se čuvamo pasa skitnica, poludivljih... Te su najednom počeli da arlauču od gladi ili mržnje nismo znale."
Odrastanje i psi koji vrebaju iz mraka
- Opšta napomena: Uočava se dosledno korišćenje postupka magijskog realizma. Konkretno u ovoj priči, ono što postoji kao arhetipski simbol ili simbol-pretnja (psi) vrlo lako se direktno materijalizuje i pojavljuje u stvarnosti.
- Aktivacija simbola: Arhetipski ili psihički simbol aktivira se u određenim okolnostima i na određeni podsticaj. Te koordinate okolnosti i podsticaja precizno se obrazlažu kroz narativnu strukturu. Važi i obratno: sve spoljašnje (realne) slike mogu imati svoje jasne psihičke reprezentacije.
- Tri plana priče:
- Priča o odrastanju
- Priča o živim kulturnim transformacijama
- Moguća alegorija
(1) Ekspanzivna adolescentska seksualnost i frustracija neodraslosti
- Sukob sferâ: Ekspanzivna adolescentska seksualnost uronjena je u realne reprezentacije sveta odraslih: znanje, prestiž, ugled i sposobnost. To je sve ono što kultura nadgrađuje na sirovu seksualnost.
- Konstruktivni rascep: Postoji duboki rascep između sirove polnosti i sveta kulture (sveta odraslih). Upravo taj rascep gradi kompletnu narativnu strukturu i definiše krajnje značenje priče.
- Prečica do zrelosti: U osnovi leži frustracija koja potiče iz nedovoljne sazrelosti (neodraslosti) i pokušaj da se ona premosti simboličkim sredstvima. U pitanju je svojevrsni shortcut umesto prirodnog odrastanja – manifestacija frustracije ekspanzivne mladalačke seksualnosti.
- Metaforika nadmetanja: Likovi Dijego i Silvija sasvim nevino predlažu devojčicama neku vrstu sportskog nadmetanja u kojem ih pobeđuju drastičnim odnosom (približno 20:0).
- Činjenica da oni plivaju brže nego što devojčice trče (olimpijski nivo) služi kao sportska slika-metafora njihove realne, duhovne i telesne nadmoći.
- Ovaj fakticitet je precizna merna jedinica raskola između sirove polnosti i sveta kulture.
(2) Kulturno-tradicijska transformacija: Od hrišćanstva do paganizma
- Regresija simbola: Na delu je kulturno-tradicijska transformacija gde hrišćanstvo regredira na paganizam. Ovaj motiv je stavljen u sam naslov priče, čime se dodatno podvlači njegova bitnost.
- Zemaljske želje i prekodiranje: Natalija bi da sa Bogorodicom od kamenoloma popriča o svom "jadu" i frustraciji. Ali, pošto su njena ambicija i nezadovoljstvo čisto telesne (seksualne) prirode, krovna simbolika i način reprezentacije stvarnosti moraju se izmeniti. Pošto nemamo posla sa eteričnim i duhovnim, već sa sasvim zemaljskim željama, dolazi do transformacije Bogorodice u pagansko žensko božanstvo.
- Novi ikonografski kod: Natalija objašnjava da to uopšte nije Bogorodica – njen devičanski oreol je lažan, crvene je boje, vrhovi njenih bradavica su izrazito crni, a kosa duga i tamna. Njen "sjaj" zapravo predstavlja transformaciju bogorodične eteričnosti u seksualni magnetizam.
- Dobijamo asocijacije na Astarot ili Izidu (boginje naglašene seksualne energije). Samo imenovanje nadalje nije ključno, bitna je funkcija simbola.
- Lični ritualni preobražaj: Ovo je istovremeno i opis Natalijine lične simbolične transformacije. Da bi prebrodila sirovu činjeničnu stvarnost i prevazišla sopstvenu inferiornost u odnosu na svet boljih i odraslih, ona mora zameniti katolički moral – odnosno prekodiranje u skladu sa svojim psihološkim stanjem. Pagansko božanstvo postaje njena zaštitnica kroz jasnu ritualnu dimenziju:
- Znamo da je Natalija razgovarala sa "bogorodicom" jer nagoveštava da joj je ona nešto obećala.
- Znamo to i pošto je Natalija već pokušavala da osvoji nedostižni objekat seksualne čežnje putem primitivne magije (podmetanje menstrualne krvi u kafu), što nije dalo rezultata.
- Konačno, to vidimo u trenutku kada jedna rečenica puna mržnje i besa kao da priziva arhetipske pse goniče. Tu se školski prikazuje kako funkioniše postupak magijskog realizma: simbol postaje noseći element narativne strukture.
- Nepouzdani pripovedač: Priča je vođena iz ugla nepouzdanog 'mi' pripovedača – to je specifična vizura zaljubljenih adolescentkinja. Bitno je primetiti da Enrikezova otvoreno i bez ulepšavanja govori o ženskim strastima, seksualnosti i manama. To čitaocu omogućava da o tekstu razmišlja bez autocenzure sopstvenih zaključaka i bez prigovora o mizoginiji.
(3) Alegorijski sloj i društvena kritika
- Prostor izvan koda: Skoro je očigledno da u tekstu postoji i alegorijski sloj. Bogorodičino jezero je prelepo, ali veoma udaljeno i dislocirano od društvenih kodova.
Daleko od društvenih kodova: Izolovano jezero kao prostor lične tajne i skrivene pretnje.
- Naznake represije: Jezero najverovatnije ima vlasnika za kojeg se priča da je naoružan i da ima mnogo pasa. Ta pećinska Bogorodica navodno njemu "pripada". Bez daljeg gomilanja nagoveštaja, ovde se jasno mogu nazreti naznake za fašizam i diktaturu, kao i direktna društvena kritika i kritika crkve.
Zaključak
Već na samom početku iščitavanja ove autorke nailazim na višeslojne mogućnosti unutar njenog teksta:
- Od analize lične traume ka društvenoj kritici.
- Od jednostavne priče o sazrevanju ka složenosti kulturnih reprezentacija sveta.
Sve to drže na okupu autentični kulturni kolorit, duboka tradicija i izuzetno vešto upotrebljen, atmosferski horor.
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autora pod umetničkim imenom Masi (link do originalne fotografije).
- Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.
No comments:
Post a Comment