Zbirka: Opasnosti pušenja u krevetu
S početka čitanja pokušao sam da svoje razumevanje ove zbirke organizujem oko nekih stubova koji bi formirali osu moguće interpretacije. Svaki zapis predstavlja obrazloženo čitanje ali se razumevanje menjalo na sadržajnoj i značenjskoj mapi koju formira jedan lični čitalački proces.
Ono što mi se činilo najvažnijim i što sam razmatrao u pričama bili su problemi sazrevanja, transformacije i kulturne reprezentacije, propusnost između različitih dimenzija iskustva. U tom smislu mi je bila zanimljiva progresija horora kod Enrikes. Poredio sam svoje utiske sa onime što imam u iskustvu kada je u pitanju tradicionalni ili gotički horor. Na taj način je i kategorija propusnosti sve više klizila iz ontološke u političku sferu, to jest postala je sve više semiotička kategorija koja reguliše transformaciju reprezentacija. Svojevrsni most između tradicionalnog gotičkog horora i ovoga koji gradi Enrikesova se pokazao u posebno izdvojenoj kategoriji nadrealnog. Nadrealno je suvereno iz gotike počelo da radi horor u sferi politike. Tu sam dalje uočio proizvodnju zla i proizvodnju ludila; takođe dvostruko nepouzdanog pripovedača i fenomen rascepa. Međutim svaki od njih se može podvesti pod dinamičku proizvodnju reprezentacija u sferi moći. Kao posebne stubove sam odvojio simbolizam bunara i simbolizam grada jer me to u konkretnim čitanjima fasciniralo.
Uočio sam propust što telo nisam uvrstio u posebnu kategoriju. Takođe sam dokumentovao svoju nesklonost prema pripovedačkom bavljenju transgresijom tela te utiscima nelagode i odvratnosti čak koje ona proizvodi. Dok nisam shvatio da telo može biti reprezentacija na isti način kao mit. Vrlo rano sam otkrio jedan specifičan ton horora kod Marijane Enrikes koji sam nazvao horor tuge. Dakle, stvar nije samo u pretnji i strahu za život nego razmatranje traume i posledice koje ona proizvodi. Te posledice su kod mene stvorile efekat intenzivnog saživljavanja što sam onda nazvao na ovaj način. Ali uočljivo je da sam sve više svoje stubove sa sadržaja prenosio na procese. I da su procesi u mom centru zanimanja. Tako sam došao do 4 analitička stuba oko kojih se vrte moja razmišljanja o ovim pričama i jedan koji karakteriše opšti književni ton i daje specifičnu boju tekstovima ove autorke. To je afektivni horizont njenih tekstova. Ti stubovi su:
- Reprezentacija - kako kultura zamišlja i označava stvarnost
- Transformacija - kako se značenja pomeraju, prekodiraju i menjaju
- Nepriznato iskustvo (ili isključenje) - ono što ostaje izvan legitimnih društvenih slika sveta
- Moć - društveni faktori koji utiču, određuju i teže da organizuju reprezentacije stvarnosti
- Horor tuge (Afektivni horizont)
- grad
- telo
- margina
- kult
- trauma
- ludilo
- porodica
- političko nasilje
- ritual
Нема коментара:
Постави коментар