prevodilac: Ana Marković
⚠️ Koristim elemente zapleta u analizi. Čitaoci kojima to smeta neka obave svoje čitanje pre nego što se upoznaju sa mojim.
Poveznice ka drugim pričama:
U tekstu naredne dve priče već imam neke stabilne kategorije uz pomoć kojih čitam Enrikesovu. Mogu se posmatrati kao slojevi ili planovi značenja, a negde su to simboli kao posebni slojevi.
(1) Priča o ličnom sazrevanju tokom života. U vezi sa tim zadržavam koncept.
(2) Transformacije kao činjenice aktivnog života: (a) lična, psihološki proces i (b) kao kolektivni proces transformacija društvenih predstava. U vezi sa tim:
(3) Kulturne reprezentacije kao imaginativni mehanizam prerade sirove stvarnosti do mere da tu empirijsku osnovu potpuno zamenjuju, potiskuju ili menjaju.
(4) Preplitanje i propusnost ovih sfera na način paralelnih svetova. Propusnost kao još jedan most ka hororu.
(5) Otvaranje i progresija horora. Do sada smo imali horor tuge pre svega koji se zadržava, ali se i otvara ka egzistencijalnim i primalnim strahovima. Povezivanje sa gotičkom tradicijom horora.
(6) Politička proizvodnja kulturnih kodova kao pretpostavka nadrealnog. Vlast ili moć kao sociološka determinanta.
(7) Društvena proizvodnja zla na dva nivoa: porodica kao agens društva i grad kao agens društva.
(8) Društvena proizvodnja ludila: (a) na nivou porodice i (b) na širem nivou grada.
(9) Dvostruko nepouzdani pripovedač. Radnja se iznosi iz dva opozitna ugla gledanja skoro simultano. Iz ovog rascepa se jasno filtrira stanje stvari kod čitaoca (čitalački zoom out). I naravno:
(10) Rascep i raskol koji višestruko figurira u strukturi priče: na nivou dramaturgije i na nivou ideje. A možemo i samostalno najveći deo gore iznetog razmatrati preko:
(11) Simbolizma bunara i
(12) Simbolizma grada.
______________________________________________________
Porodica i bunar - zarobljenost tela i duše
- U Latinskoj Americi su, pored katoličanstva, veoma zastupljena i verovanja narodne tradicije, sujeverja, kao i razgranata mreža kultova. Ovo je antropološka kolaterala koju treba imati u vidu ili dalje istražiti. Za nas je ovde važno da se često tegobna stvarnost Latinske Amerike (6) mora pretvoriti u odgovarajuće kulturne reprezentacije (3) koje će apsorbovati to iskustvo.
- Za mene priznajem vrlo šokantna tema ove priče jeste porodica kao induktor zla. Ne kao mesto bazične sigurnosti, rasta i razvoja, nego aktivnog generisanja zla (7). Kratko rečeno, sestra i majka junakinje žele da se oslobode nekog nasleđenog zla u sebi i prenose ga na ćerku. To čine aktivno i svesno putem magijskog rituala (7).
- Međutim, ono što je vrlo važno jeste da to zlo nije svodivo na ove društvene činioce. Ono poprima metafizičku dimenziju ili nosi nešto arhetipsko u sebi. Ono je ukorenjeno u ličnosti, a otvoreno je pitanje šta je to konkretno: neko prokletstvo, neki greh iz prošlosti ili neka opsesivna ideja. Jasno je da ovo daje vetar u leđa klasičnoj tradiciji horora.
- Na taj način se žanr obogaćuje, ali se na neki način i prevazilazi. Enrikesova kao da kaže: „Ne, ovo nije samo konstrukcija uma, ovo je tegobna društvena stvarnost u kojoj živimo.“ Zanimljivo je kako uspeva da održi te dve poluge – tradicionalnu gotiku i društvenu uzročnost – tako da se ne isključuju, nego međusobno jačaju (5, 6).
- Da ovo zlo nije svodivo samo na društvene činjenice ukazuje skoro potpuni nedostatak muškaraca u prvoj priči (u drugoj takođe ne učestvuju u njegovom stvaranju). To ne znači da je ovo zlo žensko, znači samo da nije svodivo na rodne uloge.
- Simbolika bunara (10) povezuje višestruke planove o kojima sam gore govorio. Da bi se oslobodili zla u sebi, majka svesno, uz drugu ćerku koja učestvuje nesvesno, podvrgavaju dete (kći i sestru) nekakvom paganskom ritualu kod vračare.
- Da bi kulturne reprezentacije (stvoreni mit) izbacio neželjene aspekte stvarnosti (realne ili opažene), taj mit poprima performativnu formu rituala. Tako su preneli zlo na članicu porodice, što je čista gotika.
Slika: Mesto raskola i maksimalne propusnosti: Klaustrofobični pogled sa dna bunara vizuelizuje ponor porodičnog nesvesnog.
- Šta je bunar? (11) Bunar je mesto raskola ličnog i porodičnog nesvesnog. On je i mesto spajanja različitih slojeva stvarnosti, odnosno mesto maksimalne propusnosti između njih (4). Istovremeno, on predstavlja moguće rešenje i izlaz iz ličnog problema, novu fazu u odrastanju, ali i zamku (1, 11).
- Važna poenta: junakinja "deli" to porodično zlo na nivou kolektivnih reprezentacija, ali će morati da nađe vlastiti izlaz. Ovo je odmak od vrednosti kolektivnog ka afirmaciji individualnog.
- Najkraće rečeno: umesto da uđe u vlastiti bunar i suoči se sa svojim demonima (1), majka joj onemogućava pristup ka njemu (7). Ona je bukvalno baca u taj bunar, iz čega proizilaze svi dalji dugogodišnji problemi u životu ranjene junakinje (10).
- U strukturi je naglašen simbolizam smrti. Na vračarinom oltaru se nalazi kip Svete smrti (3, 4). Ovaj crnomagijski ritual poručuje: život za nekoga je smrt, to jest život u kavezu za drugoga. Ne može biti goreg horora od toga.
- Tako je naša junakinja "zaradila" svoje ludilo (7). Kada kasnije tokom života pokušava tog ludila da se reši odlaskom kod iste te vračare, otkriva da je njen gubitak nepovratan (10).
- Porodica je, dakle, direktno sprečila sazrevanje naše junakinje (9). Ona je nametnula svoju mitsku reprezentaciju članu i onemogućila mu da stvori vlastitu, pomoću koje bi pobedio društvenu smrt i izašao iz svog bunara, odnosno rupe (8).
- Eto, i Enrikezova je progovorila nešto o „porodičnim vrednostima“. Zlo može biti, i često jeste, u samom gnezdu.
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autora pod umetničkim imenom Augustin Fernandez (link do originalne fotografije).
- Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.
O blogu
No comments:
Post a Comment