Trauma margine i porodični tabui
Prevod: Ana Marković
- Problem reprezentacije stvarnosti. Drugi put kod Enrikesove nailazimo na likove koji se bave filmom ili video-amaterizmom.
- Bez bilo kakve početne ideje ili stabilne slike sveta, lik sa margine biva naglo odvučen u svet koji naginje bizarnosti.
- Simbolički posmatrano, to bi bilo svojevrsko „spuštanje“ u svet sirovih nagona i mračnih ljudskih strasti.
- Likovi koji traže da budu snimani dok imaju seks ili pedofili koji visoko plaćaju špijunsko snimanje devojčica iz daljine – ovo jeste uobičajena, realna baza društvene patologije, ali ona počinje da radi za horor-fantastiku tek kada se unese element neobičnog u igru. Dakle:
- To bi bila i dva osnovna grananja koja jasno primećujem kod autorke: (1) ka bizarnom (u smislu telesno-odvratnom) i ka nečemu što se kreće prema (2) tradicionalnijoj horor-fantastici.
- Ovo pod (1) mi se samo donekle sviđa. Kod Enrikesove često nailazimo na te jake telesno-fiziološke slike koje stalno teže da prerastu u blesak bizarnog. Ovo ima estetskog smisla samo ako daje nadgradnju za nešto više (recimo izmenjena stanja svesti koja sugerišu nadrealno ili dublje elaboriraju složene društvene i psihološke probleme). Bizarno samo po sebi za mene kao čitaoca ne ostavlja naročiti utisak, niti volim filmove koji od čistog odvratnog pokušavaju da naprave horor.
Slika 1: Skrivena dimenzija svesti: Crno-beli odraz u ogledalu voajera (tajnog snimača) vizuelizuje trenutak kada se potisnuti nagoni i tabui materijalizuju u opipljivu stravu.
- Rekao bih da u ovoj priči, pored telesnog (1), imamo i ono tradicionalnije grananje (2). Radi se naime o tome da ovde trauma direktno izvire iz tabua, što predstavlja vrlo zanimljiv pravac u žanru. Seksualni tabui roditelja prave od rođene ćerke tešku psihičku bolesnicu. Tabu je primarni generator horora, a onda i onaj body horor deo konačno dobija smisao i lepo se naslanja na Frojda i slučajeve njegovih pacijenata.
- I tu odmah uočavamo još jedan stepen nadgradnje: devojka pati od neke specifične vrste opsednutosti. Njene hipertrofirane seksualne pobude su neraskidivo spojene sa autodestruktivnim sklonostima. Manifestacije tog stanja su bizarno-fantastične i uspešno proizvode horor.
- Krajnji efekat: imamo hladnu psihološko-kliničku elaboraciju, ali pravi nivo strave je postignut time što svest i racionalno ipak ne mogu sve da redukuju na kliničku dijagnozu.
- Fantastično je ovde prisutno i u samom načinu građenja priče: junak se sa nekom određenom, ili pre vrlo slabom, skoro polusvesnom idejom upućuje ka nečemu. I onda tokom hoda nailazi na ovo i ono, dok ne dostigne jasnu granicu i dodirne nešto potpuno nepoznato.
- Nešto istinski nadrealno. Da li je to u osnovi samo igra razbesnelih i potisnutih ljudskih nagona, kao što mi se čini u ovoj priči? U svakom slučaju, naracija dodiruje skrivene dimenzije života i tako ponovo aktivira:
- Onu dramaturšku propusnost između različitih dimenzija o kojima sam govorio ranije u svojim zabeleškama.
- Na samom kraju, stvarno i fantastično više se ne mogu lako razlučiti unutar teksta.
___________________________________________________________
Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Brett Sayles (link do originalne fotografije). [1]
- Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca. [1]
Нема коментара:
Постави коментар