Horor fantastika – Marijana Enrikez (Opasnosti pušenja u krevetu) // Ni rođenja ni krštenja

Trauma margine i porodični tabui

Prevod: Ana Marković

• Problem reprezentacije stvarnosti. Drugi put kod Enrikesove nailazimo na likove koji se bave filmom ili video-amaterizmom.
• Bez bilo kakve početne ideje ili stabilne slike sveta, lik sa margine biva naglo odvučen u svet koji naginje bizarnosti.
• Simbolički posmatrano, to bi bilo svojevrsko „spuštanje“ u svet sirovih nagona i mračnih ljudskih strasti.
• Likovi koji traže da budu snimani dok imaju seks ili pedofili koji visoko plaćaju špijunsko snimanje devojčica iz daljine – ovo jeste uobičajena, realna baza društvene patologije, ali ona počinje da radi za horor-fantastiku tek kada se unese element neobičnog u igru. Dakle:
• To bi bila i dva osnovna grananja koja jasno primećujem kod autorke: (1) ka bizarnom (u smislu telesno-odvratnom) i ka nečemu što se kreće prema (2) tradicionalnijoj horor-fantastici.
• Ovo pod (1) mi se samo donekle sviđa. Kod Enrikesove često nailazimo na te jake telesno-fiziološke slike koje stalno teže da prerastu u blesak bizarnog. Ovo ima estetskog smisla samo ako daje nadgradnju za nešto više (recimo izmenjena stanja svesti koja sugerišu nadrealno ili dublje elaboriraju složene društvene i psihološke probleme). Bizarno samo po sebi za mene kao čitaoca ne ostavlja naročiti utisak, niti volim filmove koji od čistog odvratnog pokušavaju da naprave horor.

Slika 1: Skrivena dimenzija svesti: Crno-beli odraz u ogledalu voajera (tajnog snimača) vizuelizuje trenutak kada se potisnuti nagoni i tabui materijalizuju u opipljivu stravu.

• Rekao bih da u ovoj priči, pored telesnog (1), imamo i ono tradicionalnije grananje (2). Radi se naime o tome da ovde trauma direktno izvire iz tabua, što predstavlja vrlo zanimljiv pravac u žanru. Seksualni tabui roditelja prave od rođene ćerke tešku psihičku bolesnicu. Tabu je primarni generator horora, a onda i onaj body horor deo konačno dobija smisao i lepo se naslanja na Frojda i slučajeve njegovih pacijenata.
• I tu odmah uočavamo još jedan stepen nadgradnje: devojka pati od neke specifične vrste opsednutosti. Njene hipertrofirane seksualne pobude su neraskidivo spojene sa autodestruktivnim sklonostima. Manifestacije tog stanja su bizarno-fantastične i uspešno proizvode horor.
• Krajnji efekat: imamo hladnu psihološko-kliničku elaboraciju, ali pravi nivo strave je postignut time što svest i racionalno ipak ne mogu sve da redukuju na kliničku dijagnozu.
• Fantastično je ovde prisutno i u samom načinu građenja priče: junak se sa nekom određenom, ili pre vrlo slabom, skoro polusvesnom idejom upućuje ka nečemu. I onda tokom hoda nailazi na ovo i ono, dok ne dostigne jasnu granicu i dodirne nešto potpuno nepoznato.
• Nešto istinski nadrealno. Da li je to u osnovi samo igra razbesnelih i potisnutih ljudskih nagona, kao što mi se čini u ovoj priči? U svakom slučaju, naracija dodiruje skrivene dimenzije života i tako ponovo aktivira:
• Onu dramaturšku propusnost između različitih dimenzija o kojima sam govorio ranije u svojim zabeleškama.
• Na samom kraju, stvarno i fantastično više se ne mogu lako razlučiti unutar teksta.

___________________________________________________________

Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:

• [Bunar]
• [Ekshumacija anđelčice&Kolica]
• [Bogorodica od kamenoloma]
• [Tužna Rambla]
• [Toranj]

---

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

• Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Brett Sayles (link do originalne fotografije). [1]
• Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca. [1]

---

[O blogu]

---

Horor fantastika – Marijana Enrikez (Opasnosti pušenja u krevetu) // Toranj

 Prevod: Ana Marković

• Priča o duhu mesta i usamljenosti.
• Lokalni mitovi i drevna verovanja su (u mom razumevanju) stvorili duha koji vreba tužne i usamljene duše.
• Duh je očajan, zatvoren u tom prostoru i pokušava da se oslobodi; u pitanju je duh nesrećnog samoubice koji se povremeno materijalizuje da bi sebi privukao očajnu, suicidalnu osobu.
• Na delu je privlačnost simbolike usamljenosti (+ strave, tj. neznanog prisustva) i jednog specifičnog duševnog stanja. Slika + emocija.
• Naracija snažno sugeriše neprekidno produžavanje patnje, što ponovo priziva naš koncept: horor tuge.

Slika 1: Mesto prelaza i izolacije: Svetionik na surovoj obali vizuelizuje zagonetni prostor gde ljudski očaj i duhovi mesta koegzistiraju.

• U fokusu ostaje zagonetna slika tornja – to je mesto usamljenosti i očaja koje radi kao izuzetno jak simbol nakon pročitane priče.
• Takođe, toranj funkcioniše kao mesto prelaza između svetova, slično kao sokaci u kvartovima Gotske četvrti u Barseloni. To je prostor mešanja i prožimanja dimenzija.
• Susreću se duh koji bi da se oslobodi okova vezanosti za mesto i očajno telo koje to isto mesto magnetski privlači; telo bi da transformiše svoju patnju u ništa ili u nešto (što autorka ostavlja otvorenim).
• Vrhunac ove melanholične fantastike ogleda se u spoznaji da je tuga u tome što ljudski očaj ne čuje niko drugi sem duhova.

Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
[Bunar]
[Ekshumacija anđelčice&Kolica]
[Bogorodica od kamenoloma]
[Tužna Rambla]

---

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

• Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autora pod umetničkim imenom Maël BALLAND (link do originalne fotografije).
• Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.

O blogu

Horor fantastika – Marijana Enrikez (Opasnosti pušenja u krevetu) // Tužna Rambla

 Trauma i skriveni grad

"...Ponekad pomislim kako ti ludaci nisu osobe, nisu stvarni. Oni su nešto kao otelovljenje ludila grada, ispusni ventili. Kada njih ne bi bilo poubijali bismo se međusobno ili umrli od stresa ili bismo šta znam nasrnuli na ove gadove od komunijalnih policajaca..."

(1) Priča o ličnom sazrevanju tokom života. U vezi sa tim zadržavam koncept.
(2) Transformacije kao činjenice aktivnog života: (a) lična, psihološki proces i (b) kao kolektivni proces transformacija društvenih predstava. U vezi sa tim:
(3) Kulturne reprezentacije kao imaginativni mehanizam prerade sirove stvarnosti do mere da tu empirijsku osnovu potpuno zamenjuju, potiskuju ili menjaju.
(4) Preplitanje i propusnost ovih sfera na način paralelnih svetova. Propusnost kao još jedan most ka hororu.
(5) Otvaranje i progresija horora. Do sada smo imali horor tuge pre svega koji se zadržava, ali se i otvara ka egzistencijalnim i primalnim strahovima. Povezivanje sa gotičkom tradicijom horora.
(6) Politička proizvodnja kulturnih kodova kao pretpostavka nadrealnog. Vlast ili moć kao sociološka determinanta.
(7) Društvena proizvodnja zla na dva nivoa: porodica kao agens društva i grad kao agens društva.
(8) Društvena proizvodnja ludila: (a) na nivou porodice i (b) na širem nivou grada.
(9) Dvostruko nepouzdani pripovedač. Radnja se iznosi iz dva opozitna ugla gledanja skoro simultano. Iz ovog rascepa se jasno filtrira stanje stvari kod čitaoca (čitalački zoom out). I naravno:
(10) Rascep i raskol koji višestruko figurira u strukturi priče: na nivou dramaturgije i na nivou ideje. A možemo i samostalno najveći deo gore iznetog razmatrati preko:
(11) Simbolizma bunara i
(12) Simbolizma grada.

________________________________________________________

• Grad je ovde ličnost i egzistencijalno polje – polje preživljavanja, istorija i kolektivno iskustvo, suma pravnih regulativa i urbanih legendi (12).
• A mogli bismo reći da postoje i dva grada u jednom: grad onih koji moć primenjuju i onih koji tu moć trpe (3, 6, 7, 10)
• Kada Sofija dođe iz Buenos Airesa Hulijeti u posetu, njeno lutanje gradom praćeno je nizom neobičnih doživljaja (12).
• Primećuje da je grad intenzivno očišćen i da je u poslednjih pet godina mnogo od njegovog izvornog života nestalo (5, 6, 7, 8).
• Niz slika čišćenja gradske higijene i striktne kontrole prostora – vlast agresivno kontroliše gradski život i kodira njegove dozvoljene vidove (3, 6).
• Ovo ima dvostruki rezultat: (a) ulice se zatvaraju u sebe i postaju skrivena stvarnost i (b) marginalizovano, zabranjeno ili zlostavljeno stanovništvo takođe postaje deo tog skrivenog, ali živog grada. To marginalizovano tkivo stvara svoje specifične reprezentacije (mitove), pri čemu su urbani mitovi ovde direktan mehanizam horora (3, 5).
• Ovde postoji važna kolaterala koju treba spomenuti iako iz nje ne izvodim tumačenje: postoji dvosmisleni odnos između prosvećenosti i margine. Ovaj društveni kontekst je najbolje shvatiti ako se pročita studija Mišela Fukoa "Istorija ludila u doba klasicizma", kao i ako se konsultuje njegov teorijski koncept biopolitike onako kako ga je obrazložio u predavanjima "Rađanje biopolitike" i drugim (6, 7, 8).
• Sad kada imamo ovo u vidu, razmislimo o konceptu gradske pristojnosti (u prevodu "civilnosti") – ja ću je za svoje potrebe nazvati "uljudba" (6, 7, 8).
• Takođe, ta uljudba direktno proizvodi ludilo, izaziva otpor i stimuliše stvaranje alternativnih reprezentacija (mitova). Tako i u ovoj priči imamo koloritne urbane mitove vezane za stvarna iskustva tlačenja (5, 7, 8).

Slika: Naličje gradske uljudbe: Sablasne uličice i sklonjene siluete kao prostor gde se marginalizovana stvarnost pretače u urbani mit.

• Problem je u tome što uljudba miriše na hloramin, a sa njim na autoritarizam, totalitarnu kontrolu i kripto-fašizam (7, 8).
• Prisutna je snažna metafora mirisa koja označava visoku propusnost različitih dimenzija (3, 4).
• Čudna je ta kapitalistička opsednutost formom – oni naivno misle da su samim čišćenjem ulica izmenili unutrašnji duh grada (3, 7, 8).
• Duh grada se stalno vraća, ne predaje se i supostoji; to je grad unutar grada i preko grada, egzistencijalna oblast koja polaže pravo na primat – Gotička četvrt (Barrio gótico) postoji istovremeno kao realna topografija i kao nadrealna dimenzija (2, 3, 4, 5).
• Barrio gótico jeste čisto iskustvo zapostavljenih, poniženih i marginalizovanih; to je iskustvo stradanja i trauma zlostavljane dece koje ovde opet počinje da figurira kao snažni motiv horora (5, 8).
• Te dve dimenzije se direktno mešaju u iskustvu dva ženska lika, što znači da ponovo govorimo o propusnosti između dimenzija. Ova propusnost funkcioniše kao psihološki i dramaturški mehanizam, a ona isto tako proizvodi empatiju (2, 5).
• Dosta me ovde Enrikesova podseća na Kortasara i snažno podstiče da se vratim sistematskom iščitavanju njegovih priča (4).
• Da ne odužujem, reći ću još da ovde jasno postoje dve dimenzije horora:
• (a) Egzistencijalni horor naslonjen na motive pretnje i ludila – plašimo se onih koje smo povredili i plašimo se svega onoga što im dugujemo (5, 8, 10).
• (b) I ono što sam ranije nazvao horor tuge – to bi značilo persistentnu traumu, bol koji je teško prevazići, odnosno svest da ne treba samo preživeti strašnu stvarnost, nego treba živeti i sa ranama koje ona neumitno proizvodi. Horor tuge kod Enrikesove stvara snažno saživljavanje kod čitaoca, jer čitalac ne može tek tako pasivno posmatrati, već mora i sam biti potpuno uronjen u tugu koju ove priče proizvode (5, 7).

Poveznice ka drugim pričama:

Bunar

Bogorodica od kamenoloma

Ekshumacija anđelčice&Kolica

---

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

• Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autorke pod umetničkim imenom Alina Rossoshanska (link do originalne fotografije).
• Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.

O blogu 

---