Zbirka: Opasnosti pušenja u krevetu
prevod: Ana Marković
Trauma i skriveni grad
Razmotrimo ova dva iskaza:
- Oni su umrli. Što znači ne postoje fizički ili postoje u nekoj drugoj dimenziji.
- Oni su nestali (oteti) kao nepoželjni u nekoj diktaturi. Istrgnuti iz društva. Oterani u političku smrt.
- Šta je zajedničko u ova dva iskaza na nivou fakticiteta?
- Pa to što su jedni i drugi najverovatniji ili gotovo sigurno zaista (klinički) mrtvi.
- Na ovom specifičnom preseku se dosledno gradi horor ove priče.
- Ako se na ovom mestu vratimo na priču o reprezentacijama, dolazimo do ključne poente, a to je preznačavanje.
- Označitelj je zadržan: mrtvi kao vrsta čudovišta (nepoželjni, besprizorni, oni koji nam prete, oni od kojih se treba plašiti).
- Oni kojima je uskraćena dvostruka mogućnost življenja, fizička i politička, svesno su odlučili da smrt preuzmu za svoju amblematiku.
- Oni se u stvarnost vraćaju upravo na taj način. Smrt je ovde područje onih koji su isključeni i odbačeni. Prihvataju predefiniciju iz vremena života: "zlih", "stvorenja tame". To su, zapravo, sve stabilni označitelji marginalnih. Znači, oni preuzimaju taj mitski narativ i od njega stvaraju nešto sasvim drugo. Pomeraju sferu reprezentacije.
Slika 1: Područje odbačenih: Zamagljena figura sa ljudskom lobanjom vizuelizuje trenutak kada isključeni preuzimaju smrt kao svoju amblematiku.
- Čudovište je dobilo konačno svoju biografiju. Čak će se i "tvrdi metafizičari" složiti sa tvrdnjom da čudovišta mogu biti i te kako prisutna u istoriji. I upravo tu je ključ dobrog i efektnog umetničkog postupka. Neka egzorcisti (naročito oni moralni) nastavljaju da isteruju đavola, oni koji žele da mu se klanjaju neka nastave to slobodno da rade, a mi da vidimo kako se to čudovište uopšte pojavilo ovde i pod kakvim tačno društveno-istorijskim uslovima?
- Ovde sam u neraskidivu celinu spojio dva koncepta kojima sam se stalno bavio u ovim zapisima: transformacija i reprezentacija.
- Društvo se, dakle, njih (marginalnih) treba i mora plašiti zbog svega onoga što im je za života uskratilo.
- Radi se o trajnom i nemilosrdnom supostojanju. Oni ne dozvoljavaju da budu tek tako isključeni i odbačeni! I tu se ponovo direktno vraćam na ono što konstantno imamo u hororu:
- Propusnost između različitih dimenzija postojanja.
- Vidimo, dakle, kako logika društvenih trvenja veoma dosledno gradi horor fantastiku i da tu nema apsolutno nikakve protivrečnosti.
- Ali ova borba neumitno stvara rane i duboku traumu. Naglašavam ponovo: horor tuge.
Slika 2: Ostrvo političke smrti: Silueta stražara pod noćnim svetlom vizuelizuje prisustvo diktature, represivnog poretka i istorijskih rana.
- Ovo je verovatno najjača priča Marijane Enrikez u celoj ovoj zbirci. Osetio sam veoma jaku nelagodu, istinski i prožimajući osećaj strave nakon što sam pročitao ovu priču, i počeo sam se s razlogom pitati zašto?
- Mislim da je stvar u tome što je došlo do potpune sinergije ova dva plana: metafizičkog i političkog. Metafizika i sve te nevidljive sile iz mraka su mi propisno zaokupile pažnju da bi zapravo pravi, razorni udarac u stomak došao iz politike, iz same istorije:
- Isključeni su došli po svoje – došli su radi trajne prisutnosti. Njihovo iskustvo se duboko utiskuje u duh grada. Više ih niko odande neće moći isključiti.
Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvor fotografija:
- Slika 1 (Figura sa lobanjom): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom ABNER LOBO (link do originalne fotografije).
- Slika 2 (Senka stražara): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Videas (link do originalne fotografije).
- Licenca: Obe fotografije se koriste u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.
[O blogu]
