Marijana Enrikez (Opasnosti pušenja u krevetu) // Bogorodica od kamenoloma

"Jednom nam je vozač autobusa rekao nešto čudno: da se čuvamo pasa skitnica, poludivljih... Te su najednom počeli da arlauču od gladi ili mržnje nismo znale."

       Odrastanje i psi koji vrebaju iz mraka

• Opšta napomena: Uočava se dosledno korišćenje postupka magijskog realizma. Konkretno u ovoj priči, ono što postoji kao arhetipski simbol ili simbol-pretnja (psi) vrlo lako se direktno materijalizuje i pojavljuje u stvarnosti.
• Aktivacija simbola: Arhetipski ili psihički simbol aktivira se u određenim okolnostima i na određeni podsticaj. Te koordinate okolnosti i podsticaja precizno se obrazlažu kroz narativnu strukturu. Važi i obratno: sve spoljašnje (realne) slike mogu imati svoje jasne psihičke reprezentacije.
• Tri plana priče:
  1. Priča o odrastanju
  2. Priča o živim kulturnim transformacijama
  3. Moguća alegorija

(1) Ekspanzivna adolescentska seksualnost i frustracija neodraslosti

• Sukob sferâ: Ekspanzivna adolescentska seksualnost uronjena je u realne reprezentacije sveta odraslih: znanje, prestiž, ugled i sposobnost. To je sve ono što kultura nadgrađuje na sirovu seksualnost.
• Konstruktivni rascep: Postoji duboki rascep između sirove polnosti i sveta kulture (sveta odraslih). Upravo taj rascep gradi kompletnu narativnu strukturu i definiše krajnje značenje priče.
• Prečica do zrelosti: U osnovi leži frustracija koja potiče iz nedovoljne sazrelosti (neodraslosti) i pokušaj da se ona premosti simboličkim sredstvima. U pitanju je svojevrsni shortcut umesto prirodnog odrastanja – manifestacija frustracije ekspanzivne mladalačke seksualnosti.
• Metaforika nadmetanja: Likovi Dijego i Silvija sasvim nevino predlažu devojčicama neku vrstu sportskog nadmetanja u kojem ih pobeđuju drastičnim odnosom (približno 20:0).
  • Činjenica da oni plivaju brže nego što devojčice trče (olimpijski nivo) služi kao sportska slika-metafora njihove realne, duhovne i telesne nadmoći.
  • Ovaj fakticitet je precizna merna jedinica raskola između sirove polnosti i sveta kulture.

(2) Kulturno-tradicijska transformacija: Od hrišćanstva do paganizma

• Regresija simbola: Na delu je kulturno-tradicijska transformacija gde hrišćanstvo regredira na paganizam. Ovaj motiv je stavljen u sam naslov priče, čime se dodatno podvlači njegova bitnost.
• Zemaljske želje i prekodiranje: Natalija bi da sa Bogorodicom od kamenoloma popriča o svom "jadu" i frustraciji. Ali, pošto su njena ambicija i nezadovoljstvo čisto telesne (seksualne) prirode, krovna simbolika i način reprezentacije stvarnosti moraju se izmeniti. Pošto nemamo posla sa eteričnim i duhovnim, već sa sasvim zemaljskim željama, dolazi do transformacije Bogorodice u pagansko žensko božanstvo.
• Novi ikonografski kod: Natalija objašnjava da to uopšte nije Bogorodica – njen devičanski oreol je lažan, crvene je boje, vrhovi njenih bradavica su izrazito crni, a kosa duga i tamna. Njen "sjaj" zapravo predstavlja transformaciju bogorodične eteričnosti u seksualni magnetizam.
  • Dobijamo asocijacije na Astarot ili Izidu (boginje naglašene seksualne energije). Samo imenovanje nadalje nije ključno, bitna je funkcija simbola.
• Lični ritualni preobražaj: Ovo je istovremeno i opis Natalijine lične simbolične transformacije. Da bi prebrodila sirovu činjeničnu stvarnost i prevazišla sopstvenu inferiornost u odnosu na svet boljih i odraslih, ona mora zameniti katolički moral – odnosno prekodiranje u skladu sa svojim psihološkim stanjem. Pagansko božanstvo postaje njena zaštitnica kroz jasnu ritualnu dimenziju:
  • Znamo da je Natalija razgovarala sa "bogorodicom" jer nagoveštava da joj je ona nešto obećala.
  • Znamo to i pošto je Natalija već pokušavala da osvoji nedostižni objekat seksualne čežnje putem primitivne magije (podmetanje menstrualne krvi u kafu), što nije dalo rezultata.
  • Konačno, to vidimo u trenutku kada jedna rečenica puna mržnje i besa kao da priziva arhetipske pse goniče. Tu se školski prikazuje kako funkioniše postupak magijskog realizma: simbol postaje noseći element narativne strukture.
• Nepouzdani pripovedač: Priča je vođena iz ugla nepouzdanog 'mi' pripovedača – to je specifična vizura zaljubljenih adolescentkinja. Bitno je primetiti da Enrikezova otvoreno i bez ulepšavanja govori o ženskim strastima, seksualnosti i manama. To čitaocu omogućava da o tekstu razmišlja bez autocenzure sopstvenih zaključaka i bez prigovora o mizoginiji.

(3) Alegorijski sloj i društvena kritika

• Prostor izvan koda: Skoro je očigledno da u tekstu postoji i alegorijski sloj. Bogorodičino jezero je prelepo, ali veoma udaljeno i dislocirano od društvenih kodova.

 Daleko od društvenih kodova: Izolovano jezero kao prostor lične tajne i skrivene pretnje.

• Naznake represije: Jezero najverovatnije ima vlasnika za kojeg se priča da je naoružan i da ima mnogo pasa. Ta pećinska Bogorodica navodno njemu "pripada". Bez daljeg gomilanja nagoveštaja, ovde se jasno mogu nazreti naznake za fašizam i diktaturu, kao i direktna društvena kritika i kritika crkve.

Zaključak

Već na samom početku iščitavanja ove autorke nailazim na višeslojne mogućnosti unutar njenog teksta:

• Od analize lične traume ka društvenoj kritici.
• Od jednostavne priče o sazrevanju ka složenosti kulturnih reprezentacija sveta.

Sve to drže na okupu autentični kulturni kolorit, duboka tradicija i izuzetno vešto upotrebljen, atmosferski horor.

---

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

• Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autora pod umetničkim imenom Masi (link do originalne fotografije).
• Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.

O blogu

---

Horor fantastika – Kejn Parsons: Backrooms // Drugo gledanje: Postupci režije

 Gradacija lavirinta: kako režija transformiše prostor u primalne strahove

• Horor osećanje se pri mom drugom gledanju nije smanjilo. Naprotiv!
• Režijski postupci funkcionišu po principu gradiranja da bi se na perceptivnom nivou snažno sugerisala ideja prožimanja dve egzistencijalne dimenzije nejednakog ontološkog statusa:
  • Dimenzija uobičajene stvarnosti i dimenzija sveprisutnog iskrivljenog pamćenja (krivo ogledalo).
  • Ono što postoji u realnoj dimenziji, postoji i u dimenziji iskrivljenog pamćenja, ali izobličeno, izvrnuto, sa ontološkim pukotinama u smislu i svrsi. To su ekspandirajući prostori za sve manje smisla.
  • Prostor nije simbolički ispražnjen, već su ti simboli ekonomično raspoređeni. Sve što postoji u realnoj sferi, postoji nekako naopako i u toj paralelnoj dimenziji.

Slika 1: Banalni objekat kao ontološki poremećaj: Brodski točak utisnut u plafon svedoči o anomalijama unutar paralelnog prostora.

• Primeri transponovanja i simbola:
  • Znak STOP koji u ogledalu postaje POTS.
  • Ptica iz realne dimenzije u paralelnoj postaje mrtva.
  • Znak točka koji se viđa u drugoj dimenziji u jednom trenutku se pojavljuje i u doktorkinoj ordinaciji.
  • Simbol pakla kao Hada (koji označava dubinu) transponovan je u svim scenama poniranja ili u sceni gde se doktorka priseća svog traumatičnog iskustva. I tamo postoji lift koji se spušta na sve niže nivoe, sadržeći simboličke ostatke njene, a verovatno i kolektivne traume.
  • Nebo je transponovano u nekakvu psihodeličnu sliku neba na LSD-ju.

Slika 2: Arhitektura poniranja: Mračne vertikalne provalije unutar Kompleksa vizuelizuju silazak u dubine lične i kolektivne traume.

• Poigravanje multidimenzionalnošću u nečemu što je open plan office predstavlja čisto poigravanje sa određenim metafizičkim koncepcijama usmerenim na horor dramaturgiju.
• Sam režijski postupak je ekonomičan i gradualan. Međutim, ovde se htelo uraditi nešto drugo – i uspelo se. Postignut je efekat da lavirint radi sam po sebi, što je dovoljan simbol. Praznina generiše freakove, dok su svi rekviziti ekonomično upotrebljeni.
• Gradacija zaista ide vrlo postepeno od nivoa perceptivnog praga. Tek u drugom gledanju sam primetio da se točak iz paralelne dimenzije javlja u doktorkinoj ordinaciji.
• Proces ide do toga da je čitava realna dimenzija usisana. Sve realne ličnosti imaju svoje izvrnute dvojnike u paralelnoj, dok se čitava realna topografija (ulice i gradski prostori) u paralelnoj dimenziji prikazuje kao ironična maketa stvarnosti.
• Drugi put mi je bilo jasnije da ova gradacija – operišući moćnim prostornim i egzistencijalnim simbolom lavirinta – aktivira primalne strahove. Ona spaja vrtoglavicu visina i potonuće (dubinu), kao i raspršenost supstance sa njenim potpunim zgušnjavanjem u nekom podrumskom, paklenom mestu pamćenja.
• Paralelna dimenzija je nesumnjivo i dimenzija ludila. Oko toga se vrti međuodnos aktera u ovom filmu. I pacijent i lekarka (Klark i Meri) bili su predmet svog ili tuđeg ludila, apsorbovani tim krivim ogledalom do određene mere.
  • U slučaju pacijenta, to ide do ekstrema – on se u stvari odlučuje za ludilo.
  • Doktorka, sa druge strane, odlučuje da ispliva iz ludila.
• Ličnost ima svog iskrivljenog, bolesnog dvojnika. To je otuđena ili potisnuta iracionalna komponenta koja sažima traumatična iskustva iz prošlosti. Ona je ekspandirana do neslućenih razmera i aktivno ometa zdravu ličnost pokušavajući da je sasvim usisa (pojede). To je varijanta teme: monstrumi su u nama, a monstrum vreba u praznini – u egzistencijalnem i ontološkom vakuumu.
• Pseudonaučni misticizam: Metafizička spekulacija postaje mentalno penetrativna (ubedljiva) kada dobije oreol kvazinaučnog diskursa. Fizičari i lekari su nekim ekstraosetljivim mernim sredstvima napipali postojanje dimenzije krivih ogledala ili košmarnog pamćenja, uspeli da je delimično posmatraju, pa čak i da skupljaju te freakove po laboratorijama.
• Spajanje nauke i okultizma je uvek plodno tle za filmsku mistifikaciju. Imperija uzvraća udarac: nismo sasvim nemoćni među svim tim dimenzijama, ali je i lekarka dobila svoju zlu lutku dvojnicu, pa ni zlo nije savladano do kraja (kao što u hororu inače biva).

Zaključak

Dakle: nauka, trauma, primalni strahovi, horror vacui, metafizičke spekulacije, egzistencijalna nesigurnost, strah od nepoznatog i strah od ludila – sve su to žižne tačke koje održavaju pažnju publike (do te mere da se čak i uvek bučni bioskopski klinci usredsrede).

Na kraju, tu je i jedan ekonomično upotrebljen simbol koji sve ove elemente drži na okupu: multidimenzioni lavirint.

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

Pravna usklađenost: Korišćenje vizuelnog materijala u ovom tekstu u potpunosti je usklađeno sa doktrinom Pravedne upotrebe (Fair Use) prema međunarodnim zakonima o autorskim pravima (17 U.S.C. § 107). Slike se koriste isključivo u svrhu neprofitne edukacije, kritičke analize, filmske teorije i recenzije autorskih postupaka režisera Kejna Parsonsa. 

• Izvori vizuelnog materijala:
  • Slika 1 (Brodski točak): Preuzeto iz zvaničnog kanona i web-serijala Backrooms autora Kejna Parsonsa (Kane Pixels).
  • Slika 2 (Poniranje): Kadar iz Parsonsonovog video serijala, preuzet posredstvom javne rasprave i analize zajednice na platformi Reddit.
• Vlasništvo nad pravima: Sam koncept i estetika liminalnih prostora "The Backrooms" potiču iz anonimne zajednice i nalaze se u javnom domenu. Međutim, konkretni vizuelni prikazi, CGI renderi, Async mitologija i filmska ostvarenja predstavljaju zaštićeno intelektualno vlasništvo autora Kejna Parsonsa (Kane Pixels) i produkcijske kuće A24. Ovaj blog post ne polaže nikakva prava na priložene slike. 

O blogu

---