Trauma i skriveni grad
"...Ponekad pomislim kako ti ludaci nisu osobe, nisu stvarni. Oni su nešto kao otelovljenje ludila grada, ispusni ventili. Kada njih ne bi bilo poubijali bismo se međusobno ili umrli od stresa ili bismo šta znam nasrnuli na ove gadove od komunijalnih policajaca..."
Poveznice ka drugim pričama:
(1) Priča o ličnom sazrevanju tokom života. U vezi sa tim zadržavam koncept.
(2) Transformacije kao činjenice aktivnog života: (a) lična, psihološki proces i (b) kao kolektivni proces transformacija društvenih predstava. U vezi sa tim:
(3) Kulturne reprezentacije kao imaginativni mehanizam prerade sirove stvarnosti do mere da tu empirijsku osnovu potpuno zamenjuju, potiskuju ili menjaju.
(4) Preplitanje i propusnost ovih sfera na način paralelnih svetova. Propusnost kao još jedan most ka hororu.
(5) Otvaranje i progresija horora. Do sada smo imali horor tuge pre svega koji se zadržava, ali se i otvara ka egzistencijalnim i primalnim strahovima. Povezivanje sa gotičkom tradicijom horora.
(6) Politička proizvodnja kulturnih kodova kao pretpostavka nadrealnog. Vlast ili moć kao sociološka determinanta.
(7) Društvena proizvodnja zla na dva nivoa: porodica kao agens društva i grad kao agens društva.
(8) Društvena proizvodnja ludila: (a) na nivou porodice i (b) na širem nivou grada.
(9) Dvostruko nepouzdani pripovedač. Radnja se iznosi iz dva opozitna ugla gledanja skoro simultano. Iz ovog rascepa se jasno filtrira stanje stvari kod čitaoca (čitalački zoom out). I naravno:
(10) Rascep i raskol koji višestruko figurira u strukturi priče: na nivou dramaturgije i na nivou ideje. A možemo i samostalno najveći deo gore iznetog razmatrati preko:
(11) Simbolizma bunara i
(12) Simbolizma grada.
(2) Transformacije kao činjenice aktivnog života: (a) lična, psihološki proces i (b) kao kolektivni proces transformacija društvenih predstava. U vezi sa tim:
(3) Kulturne reprezentacije kao imaginativni mehanizam prerade sirove stvarnosti do mere da tu empirijsku osnovu potpuno zamenjuju, potiskuju ili menjaju.
(4) Preplitanje i propusnost ovih sfera na način paralelnih svetova. Propusnost kao još jedan most ka hororu.
(5) Otvaranje i progresija horora. Do sada smo imali horor tuge pre svega koji se zadržava, ali se i otvara ka egzistencijalnim i primalnim strahovima. Povezivanje sa gotičkom tradicijom horora.
(6) Politička proizvodnja kulturnih kodova kao pretpostavka nadrealnog. Vlast ili moć kao sociološka determinanta.
(7) Društvena proizvodnja zla na dva nivoa: porodica kao agens društva i grad kao agens društva.
(8) Društvena proizvodnja ludila: (a) na nivou porodice i (b) na širem nivou grada.
(9) Dvostruko nepouzdani pripovedač. Radnja se iznosi iz dva opozitna ugla gledanja skoro simultano. Iz ovog rascepa se jasno filtrira stanje stvari kod čitaoca (čitalački zoom out). I naravno:
(10) Rascep i raskol koji višestruko figurira u strukturi priče: na nivou dramaturgije i na nivou ideje. A možemo i samostalno najveći deo gore iznetog razmatrati preko:
(11) Simbolizma bunara i
(12) Simbolizma grada.
________________________________________________________
- Grad je ovde ličnost i egzistencijalno polje – polje preživljavanja, istorija i kolektivno iskustvo, suma pravnih regulativa i urbanih legendi (12).
- A mogli bismo reći da postoje i dva grada u jednom: grad onih koji moć primenjuju i onih koji tu moć trpe (3, 6, 7, 10)
- Kada Sofija dođe iz Buenos Airesa Hulijeti u posetu, njeno lutanje gradom praćeno je nizom neobičnih doživljaja (12).
- Primećuje da je grad intenzivno očišćen i da je u poslednjih pet godina mnogo od njegovog izvornog života nestalo (5, 6, 7, 8).
- Niz slika čišćenja gradske higijene i striktne kontrole prostora – vlast agresivno kontroliše gradski život i kodira njegove dozvoljene vidove (3, 6).
- Ovo ima dvostruki rezultat: (a) ulice se zatvaraju u sebe i postaju skrivena stvarnost i (b) marginalizovano, zabranjeno ili zlostavljeno stanovništvo takođe postaje deo tog skrivenog, ali živog grada. To marginalizovano tkivo stvara svoje specifične reprezentacije (mitove), pri čemu su urbani mitovi ovde direktan mehanizam horora (3, 5).
- Ovde postoji važna kolaterala koju treba spomenuti iako iz nje ne izvodim tumačenje: postoji dvosmisleni odnos između prosvećenosti i margine. Ovaj društveni kontekst je najbolje shvatiti ako se pročita studija Mišela Fukoa "Istorija ludila u doba klasicizma", kao i ako se konsultuje njegov teorijski koncept biopolitike onako kako ga je obrazložio u predavanjima "Rađanje biopolitike" i drugim (6, 7, 8).
- Sad kada imamo ovo u vidu, razmislimo o konceptu gradske pristojnosti (u prevodu "civilnosti") – ja ću je za svoje potrebe nazvati "uljudba" (6, 7, 8).
- Takođe, ta uljudba direktno proizvodi ludilo, izaziva otpor i stimuliše stvaranje alternativnih reprezentacija (mitova). Tako i u ovoj priči imamo koloritne urbane mitove vezane za stvarna iskustva tlačenja (5, 7, 8).
Slika: Naličje gradske uljudbe: Sablasne uličice i sklonjene siluete kao prostor gde se marginalizovana stvarnost pretače u urbani mit.
- Problem je u tome što uljudba miriše na hloramin, a sa njim na autoritarizam, totalitarnu kontrolu i kripto-fašizam (7, 8).
- Prisutna je snažna metafora mirisa koja označava visoku propusnost različitih dimenzija (3, 4).
- Čudna je ta kapitalistička opsednutost formom – oni naivno misle da su samim čišćenjem ulica izmenili unutrašnji duh grada (3, 7, 8).
- Duh grada se stalno vraća, ne predaje se i supostoji; to je grad unutar grada i preko grada, egzistencijalna oblast koja polaže pravo na primat – Gotička četvrt (Barrio gótico) postoji istovremeno kao realna topografija i kao nadrealna dimenzija (2, 3, 4, 5).
- Barrio gótico jeste čisto iskustvo zapostavljenih, poniženih i marginalizovanih; to je iskustvo stradanja i trauma zlostavljane dece koje ovde opet počinje da figurira kao snažni motiv horora (5, 8).
- Te dve dimenzije se direktno mešaju u iskustvu dva ženska lika, što znači da ponovo govorimo o propusnosti između dimenzija. Ova propusnost funkcioniše kao psihološki i dramaturški mehanizam, a ona isto tako proizvodi empatiju (2, 5).
- Dosta me ovde Enrikesova podseća na Kortasara i snažno podstiče da se vratim sistematskom iščitavanju njegovih priča (4).
- Da ne odužujem, reći ću još da ovde jasno postoje dve dimenzije horora:
- (a) Egzistencijalni horor naslonjen na motive pretnje i ludila – plašimo se onih koje smo povredili i plašimo se svega onoga što im dugujemo (5, 8, 10).
- (b) I ono što sam ranije nazvao horor tuge – to bi značilo persistentnu traumu, bol koji je teško prevazići, odnosno svest da ne treba samo preživeti strašnu stvarnost, nego treba živeti i sa ranama koje ona neumitno proizvodi. Horor tuge kod Enrikesove stvara snažno saživljavanje kod čitaoca, jer čitalac ne može tek tako pasivno posmatrati, već mora i sam biti potpuno uronjen u tugu koju ove priče proizvode (5, 7).
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i delo je autorke pod umetničkim imenom Alina Rossoshanska (link do originalne fotografije).
- Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom Pexels licencom, koja dozvoljava besplatnu i slobodnu nekomercijalnu upotrebu i deljenje slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.
