Čitanje i zapisivanje - Aleksandar Ćenan

уторак, 14. јул 2026.

Zaključno razmatranje: Opasnosti pušenja u krevetu – Marijana Enrikes

Zbirka: Opasnosti pušenja u krevetu

S početka čitanja pokušao sam da svoje razumevanje ove zbirke organizujem oko nekih stubova koji bi formirali osu moguće interpretacije. Svaki zapis predstavlja obrazloženo čitanje ali se razumevanje menjalo na sadržajnoj i značenjskoj mapi koju formira jedan lični čitalački proces.

Ono što mi se činilo najvažnijim i što sam razmatrao u pričama bili su problemi sazrevanja, transformacije i kulturne reprezentacije, propusnost između različitih dimenzija iskustva. U tom smislu mi je bila zanimljiva progresija horora kod Enrikes. Poredio sam svoje utiske sa onime što imam u iskustvu kada je u pitanju tradicionalni ili gotički horor. Na taj način je i kategorija propusnosti sve više klizila iz ontološke u političku sferu, to jest postala je sve više semiotička kategorija koja reguliše transformaciju reprezentacija. Svojevrsni most između tradicionalnog gotičkog horora i ovoga koji gradi Enrikesova se pokazao u posebno izdvojenoj kategoriji nadrealnog. Nadrealno je suvereno iz gotike počelo da radi horor u sferi politike. Tu sam dalje uočio proizvodnju zla i proizvodnju ludila; takođe dvostruko nepouzdanog pripovedača i fenomen rascepa. Međutim svaki od njih se može podvesti pod dinamičku proizvodnju reprezentacija u sferi moći. Kao posebne stubove sam odvojio simbolizam bunara i simbolizam grada jer me to u konkretnim čitanjima fasciniralo.

Uočio sam propust što telo nisam uvrstio u posebnu kategoriju. Takođe sam dokumentovao svoju nesklonost prema pripovedačkom bavljenju transgresijom tela te utiscima nelagode i odvratnosti čak koje ona proizvodi. Dok nisam shvatio da telo može biti reprezentacija na isti način kao mit. Vrlo rano sam otkrio jedan specifičan ton horora kod Marijane Enrikes koji sam nazvao horor tuge. Dakle, stvar nije samo u pretnji i strahu za život nego razmatranje traume i posledice koje ona proizvodi. Te posledice su kod mene stvorile efekat intenzivnog saživljavanja što sam onda nazvao na ovaj način. Ali uočljivo je da sam sve više svoje stubove sa sadržaja prenosio na procese. I da su procesi u mom centru zanimanja. Tako sam došao do 4 analitička stuba oko kojih se vrte moja razmišljanja o ovim pričama i jedan koji karakteriše opšti književni ton i daje specifičnu boju tekstovima ove autorke. To je afektivni horizont njenih tekstova. Ti stubovi su:

Reprezentacija - kako kultura zamišlja i označava stvarnost
Transformacija - kako se značenja pomeraju, prekodiraju i menjaju
Nepriznato iskustvo (ili isključenje) - ono što ostaje izvan legitimnih društvenih slika sveta
Moć - društveni faktori koji utiču, određuju i teže da organizuju reprezentacije stvarnosti
Horor tuge (Afektivni horizont)

Oko njih se onda mogu grupisati i posebni motivi ili teme:

grad
telo
margina
kult
trauma
ludilo
porodica
političko nasilje
ritual

Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:

Nota o autorskim pravima: Slika iznad je zaštićena autorskim pravima. Autor fotografije je Parna Gohil, a preuzeta je sa platforme Pexels pod uslovima njihove besplatne licence za korišćenje.

O blogu

субота, 11. јул 2026.

Kada smo razgovarale sa mrtvima – Marijana Enrikes (Prikaz priče)

Zbirka: Opasnosti pušenja u krevetu

prevod: Ana Marković

Trauma i skriveni grad

Razmotrimo ova dva iskaza:

Oni su umrli. Što znači ne postoje fizički ili postoje u nekoj drugoj dimenziji.
Oni su nestali (oteti) kao nepoželjni u nekoj diktaturi. Istrgnuti iz društva. Oterani u političku smrt.

Šta je zajedničko u ova dva iskaza na nivou fakticiteta?
Pa to što su jedni i drugi najverovatniji ili gotovo sigurno zaista (klinički) mrtvi.
Na ovom specifičnom preseku se dosledno gradi horor ove priče.
Ako se na ovom mestu vratimo na priču o reprezentacijama, dolazimo do ključne poente, a to je preznačavanje.
Označitelj je zadržan: mrtvi kao vrsta čudovišta (nepoželjni, besprizorni, oni koji nam prete, oni od kojih se treba plašiti).
Oni kojima je uskraćena dvostruka mogućnost življenja, fizička i politička, svesno su odlučili da smrt preuzmu za svoju amblematiku.
Oni se u stvarnost vraćaju upravo na taj način. Smrt je ovde područje onih koji su isključeni i odbačeni. Prihvataju predefiniciju iz vremena života: "zlih", "stvorenja tame". To su, zapravo, sve stabilni označitelji marginalnih. Znači, oni preuzimaju taj mitski narativ i od njega stvaraju nešto sasvim drugo. Pomeraju sferu reprezentacije.

Slika 1: Područje odbačenih: Zamagljena figura sa ljudskom lobanjom vizuelizuje trenutak kada isključeni preuzimaju smrt kao svoju amblematiku.

Čudovište je dobilo konačno svoju biografiju. Čak će se i "tvrdi metafizičari" složiti sa tvrdnjom da čudovišta mogu biti i te kako prisutna u istoriji. I upravo tu je ključ dobrog i efektnog umetničkog postupka. Neka egzorcisti (naročito oni moralni) nastavljaju da isteruju đavola, oni koji žele da mu se klanjaju neka nastave to slobodno da rade, a mi da vidimo kako se to čudovište uopšte pojavilo ovde i pod kakvim tačno društveno-istorijskim uslovima?
Ovde sam u neraskidivu celinu spojio dva koncepta kojima sam se stalno bavio u ovim zapisima: transformacija i reprezentacija.
Društvo se, dakle, njih (marginalnih) treba i mora plašiti zbog svega onoga što im je za života uskratilo.
Radi se o trajnom i nemilosrdnom supostojanju. Oni ne dozvoljavaju da budu tek tako isključeni i odbačeni! I tu se ponovo direktno vraćam na ono što konstantno imamo u hororu:
Propusnost između različitih dimenzija postojanja.
Vidimo, dakle, kako logika društvenih trvenja veoma dosledno gradi horor fantastiku i da tu nema apsolutno nikakve protivrečnosti.
Ali ova borba neumitno stvara rane i duboku traumu. Naglašavam ponovo: horor tuge.

Slika 2: Ostrvo političke smrti: Silueta stražara pod noćnim svetlom vizuelizuje prisustvo diktature, represivnog poretka i istorijskih rana.

Ovo je verovatno najjača priča Marijane Enrikez u celoj ovoj zbirci. Osetio sam veoma jaku nelagodu, istinski i prožimajući osećaj strave nakon što sam pročitao ovu priču, i počeo sam se s razlogom pitati zašto?
Mislim da je stvar u tome što je došlo do potpune sinergije ova dva plana: metafizičkog i političkog. Metafizika i sve te nevidljive sile iz mraka su mi propisno zaokupile pažnju da bi zapravo pravi, razorni udarac u stomak došao iz politike, iz same istorije:
Isključeni su došli po svoje – došli su radi trajne prisutnosti. Njihovo iskustvo se duboko utiskuje u duh grada. Više ih niko odande neće moći isključiti.

Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

Izvor fotografija:
- Slika 1 (Figura sa lobanjom): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom ABNER LOBO (link do originalne fotografije).
- Slika 2 (Senka stražara): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Videas (link do originalne fotografije).
Licenca: Obe fotografije se koriste u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.

[O blogu]

среда, 8. јул 2026.

Analiza priče: Opasnosti pušenja u krevetu – Marijana Enrikes

Zbirka: Opasnosti pušenja u krevetu

Prevod: Ana Marković

Društveni kavez tela i estetika transgresije

Horori, odnosno njihovi interpretatori, obično prizivaju tvrdu metafiziku. To znači da se zanimamo prevashodno za mitološko-religijsku dimenziju. Onaj koji čita ovu fantastiku mora razlučivati raznorazne mitske obrasce i neretko se nalazi na području istorije ideja ili verovanja.
Po meni se pitanje šta je vampir sa stanovišta književnosti može postaviti samo u smislu šta je vampir u tekstu (žanru) i kako tu "radi posao" na nivou značenja, ali svejedno, to pitanje se naslanja na čitav niz disciplina koje su se time akademski bavile: metafizika, antropologija, istorija ideja i verovanja itd. da bi ga se razumelo.
Zato sam se pretežno i bavio pitanjem kolektivnih reprezentacija, a preko toga moguće i ideologijama koje stoje iza njih. Čim spomenemo ideologiju, znamo da je i politika blizu, ali to nije uvek lako razlučivo ili dokazivo. Ako je ideologija na terenu moći, onda je i mit u tom istom terenu društvenih reprezentacija. I pokazao sam u prošlom entryju koliko to može biti plodotvorno za ovaj žanr.
Ono što mi je na prvi pogled bilo teško da razumem su priče koje su fokusirane isključivo na telo, mimo ovog društvenog konteksta. Ili, bar na prvi pogled, to je "mimo". Sad na primer neću naknadno tumačiti priču Gde si, srce, ali je očito da mi je transgresija kao takva i na taj način atomizovana bila strana za razumevanje.
Međutim, bilo je dosta naznaka tokom čitanja ove zbirke da telo može biti organizujući princip. Ono je presek u koji se upisuju raznorazna značenja, ali isto tako u telo se utiskuje moć i odnosi moći. Drugim rečima, ono postaje samo po sebi moguća reprezentacija stvarnosti. Samo po sebi.
Sada mi se, dakle, čini da izraziti ili brutalni opisi transgresije (telesnih prestupa i bizarnosti) mogu nositi političko-simbolično značenje.
Ovde zaista primećujemo ilustraciju feminističkog principa "Lično je političko".
Transgresija se onda pretvara u neku vrstu horora odvratnosti koja kod mene uglavnom proizvodi odbojnost, pa se tu i zaustavim. Ipak, ima i korak dalje ili nekoliko koraka dalje u toj vrsti horora.

Slika: Zatočenost u formi: Senka i obrisi siluete na prozoru vizuelizuju društveni kavez tela i čežnju da se pregore zidovi tegobne stvarnosti.

Telo se može shvatiti kao kavez u mistično-religijskom ključu (telo kao tamnica) duše. Međutim, ovde ono preuzima tu sliku da bi se dočarao:
Društveni kavez tela. Telo opisano logikom samog tela koja nam izmiče u procesima označavanja. Svi smo mi zapravo vrlo "civilizovani" da bismo često razumeli logiku poruka tela iz njega samog.
Da budem pravedan prema sebi: već sam detektovao motive koji su direktno vodili u tom pravcu: na primer u priči Ni rođendani ni krštenja, glavni lik se zapravo bavi telesnim reprezentacijama stvarnosti na margini. Bio toga svestan ili ne. Jer snima neka bizarna i porno videa. I još sam utvrdio da je generator traume seksualni tabu. Osim toga, tamo porodica želi da istisne demona iz svoje "lude" ćerke, ne uviđajući da ga je ona (porodica) tamo i smestila.
Dakle, ne samo mit nego i telo kao suvereni nosilac društvenih predstava i iskustava.
I evo, u ovoj priči imamo direktni narativni most od društvenog ka ličnom (telesnom) političkom.
Jedna žena strada u požaru zato što je bila stara, nemoćna, vezana za krevet, "prepuštena poroku" (što je poentirano kao "civilno", "građansko" tumačenje).
Dok jedna druga žena doživljava vrlo sličnu zatvorenost u tom istom društvenom kavezu i zamišlja, priželjkuje da tom istom cigaretom, tim porokom pušenja pregori zidove tegobne stvarnosti u koju je telesno zatočena.
Takođe, ovo je jedan vrlo snažan horor tuge.

Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
Bunar
Ekshumacija anđelčice & Kolica
Bogorodica od kamenoloma
Tužna Rambla
Toranj
Ni rođenja, ni krštenja
Gde si, srce
Meso
Nestala deca
Kada smo razgovarale sa mrtvima
Završno razmatranje

📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)

Izvor fotografije: Slika je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Ali. H (link do originalne fotografije).
Licenca: Fotografija se koristi u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.

[O blogu]