Politike tela i povratak demonizovane margine
- Priča prati dve osobe koje se bave dosijeima nestale dece.
- Ovo bi se moglo shvatiti kao sakrivena istorija grada.
- Život u tami – nepriznat život.
- Telo u tami – zlostavljeno telo.
- S jedne strane, to su oni aspekti gradskog života koje "uljudba" ne priznaje.
- Zato je ovo svojevrsni nastavak priče Tužna Rambla: margine, potisnutog duha grada.
- Dinamičan odnos centra i margine, a s time i reprezentacija, kodova urbanosti.
- Kriminal i društvena nepravda cvetaju, divljaju, ali to nije važno po sebi, već je stvar regulacije.
- Centar, zvanični građanski, pravni, zakonski, moralni itd. kodovi regulišu prestup.
- Vraćam se na Opsednutost redom iz Tužne Ramble.
- Moja intuicija tamo je išla ovako: reprezentacija > regulacija > poredak (društvena struktura) > održavanje društvene strukture (primena zakona, kazna za prestup, istiskivanje margine).
Slika 1: Sakrivena istorija grada: Atmosferski mrak i simbolika lobanje vizuelizuju moralnu nelagodu i tajne registre potisnutog urbanog života.
- Da bismo objasnili ovu priču moramo shvatiti dvostruko nestajanje. Prvo: ova deca su demografski višak (istiskuju se iz centra, potiskivanje margine), a nakon toga socijalni i kulturni (sankcionisanje, kazna za prestup).
- Stvarno nestajanje ljudi, tj. dece, predstavlja nelagodu za uljudbu zato što je ona poredak reda; nered je koncipiran samo kao izuzetak. Stvara se napetost na polju reprezentacija stvarnosti.
- Ali se neizbežno vraćaju i to je tema ove priče ispričane u horor postupku.
- Ali kako se vraćaju? Vraćaju se upravo kao margina, onako kako su označena. Margina je demonizovana – margina se vraća kao čudovište. Prihvaćen je označitelj, ali sada nastaje borba na planu reprezentacije. Vidimo, dakle, šta se desilo:
- Margina insistira na svojoj mitologiji i, ako treba, ritualu; ona želi da preoblikuje duh grada. Ona je za uljudbu stvar neizmerne nelagode i pretnje.
- Ovo mi sada omogućuje da redefinišem koncept propusnosti i transformacija kojim sam se bavio sve vreme.
- Reprezentacije su nestabilne. One se pomeraju prema magnetnim polovima moći.
- Zlo je dakle strukturalno. Ovo je važno za narativni postupak jer zadržava prizvuk tvrde metafizike (preteće sile koje večno kuju zaveru protiv reda; njihova zastrašujuća "onostranost"), međutim:
- Zlo je istovremeno i odnos.
- Ali pitanje je zašto smo od njih napravili čudovišta i šta smo im dužni?
- Kao što sam gore nagovestio, ova moralna nelagoda stvara reprezentacije nestabilnim – one su transformativne. I od ovoga nastaje ta čuvena:
- Propusnost za različite reprezentacije. Taj mehanizam postaje plodan za horor.
Slika 2: Zastrašujuća onostranost: Transformativno telo prekriveno sjajem postaje žižna tačka materijalizacije društvenog pritiska i otpora.
- Kao u prethodnim pričama: grad živih i grad mrtvih se mešaju; pop zvezda odjednom postaje predmet kulta; živo telo definisano moralom i mrtvo neuredno telo koje postaje deo podzemne mitologije itd.
- Zato ovaj kulturni šok služi da se uzdrma uljudba i zvanični moralno-zakonski kod.
- Nelagoda od mrtvog tela. Još veća od živog, jer se vraća u trenutku nestanka da nas podseti na traumu tela. Zdravo telo je ogledalo traume oskrnavljenog ili zlostavljenog tela. Ovde smo već na terenu politike tela. Ne više samo "zdravo" i "bolesno", "uredno" i "neuredno", "ono koje vrši prestup" (setimo se Tužne Ramble: nužda na javnom mestu) i "ono koje ne vrši prestup", već telo koje trpi pritisak. Ono postaje žižna tačka te materijalizacije društvenog pritiska. I svaki njegov povratak je upravo odgovor na taj pritisak uljudbe.
- Sada sam postao i dosta svesniji fiziološko-telesnih slika koje su u nekim pričama vrlo jake.
- Konačno je margina dobila pravo na reprezentaciju, na svoj mit.
- Taj mit nastaje kao preoblikovanje iskustva traume i njegova ugradnja u duh grada. To je solidarnost obespravljenih. Potkopava, naravno, javni moral.
- U Tužnoj Rambli sam imao jake asocijacije na Mišela Fukoa i sve ono što sam pročitao od njega: Istorija seksualnosti I, Istorija ludila u doba klasicizma, Nadzirati i kažnjavati, kao i zbirke predavanja: Nenormalni i Rađanje biopolitike.
- Ali nisam bio do kraja svestan na koji način ta semiotička vizura može biti plodotvorna za horor. Ovaj proces čitanja, koji ovde dajem u nastavcima, pokazuje da mi se upravo taj kurs čini zgodnim za horor elaboraciju. I to sam zaista i našao ovde.
Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
- Bunar
- Ekshumacija anđelčice & Kolica
- Bogorodica od kamenoloma
- Tužna Rambla
- Toranj
- Ni rođenja, ni krštenja
- Gde si, srce
- Meso
- Opasnosti pušenja u krevetu
- Kada smo razgovarale sa mrtvima
- Završno razmatranje
📜 Napomena o autorskim pravima (Copyright Notice)
- Izvori fotografija:
- Slika 1 (Portret sa šeširom): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom Daniil Kondrashin (link do originalne fotografije).
- Slika 2 (Telo pod šljokicama): Fotografija je preuzeta sa platforme Pexels i zaštićeno je delo autora pod umetničkim imenom KoolShooters (link do originalne fotografije).
- Licenca: Obe fotografije se koriste u potpunosti u skladu sa zvaničnom i univerzalnom Pexels licencom koja dozvoljava besplatnu, slobodnu i nekomercijalnu upotrebu digitalnih slika bez obaveznog pravnog odobrenja, uz puno poštovanje autorskog integriteta stvaraoca.
[O blogu]
.jpg)
