Laguna – magija divljine i interkulturni dijalog
Prevodilac: Aleksandar Vidaković
Ako se u priči Il Conde prikazuje tragedija sa „civilizovanog kopna”, onda se u ovoj priči prikazuje tragedija čoveka „iz divljine”. Posmatrač jeste beli čovek, ali glas se daje domorocu. Slušam te, pokušavam da razumem, ali prvom prilikom gledam da zbrišem odavde, od ove čarobne i divlje lepote.
Takođe magija kopna, ali sa mnogo više simpatije nego u priči Krčma kod dve veštice. Konrad je zapravo lokalnu situaciju domorodačkih mitova povezanih sa drugim kulturnim uticajima spojio u poetsko-pejzažne slike velike lepote. Verovanja tog domicilnog stanovništva pre svega obuhvataju najstariji animistički sloj za koji se vezuju hinduistička božanstva, lokalne legende i mitovi. Dat je i senzibilitet čoveka koji ulazi u taj začarani svet, ali ga ne svodi na tu vizuru. Ovo svakako nije kolonijalni pogled i prikaz egzotike Istoka.
Evo kako se antropološka vizura spaja sa umetničkom. Ovde je u jednom data kolektivno-kulturna (mitska) i individualno-umetnička transformacija egzotične stvarnosti:
„...Uvek spremno podozrenje zla, podozrenje koje u zasedi nagriza srca, zastruja u tišinu oko njega – u tišinu duboku i nemu, i dade joj izgled nepoverljiv i podao, kao mirna i neprodirna obrazina neopravdanog nasilja. U tom prolaznom, silnom uznemirenju njegovog bića zemja obmotana zemljanim mirom pretvori se u zemlju senki i nečovečne borbe, poprište strašnih i ljupkih fantoma uzvišenih ili niskih, koje se vatreno bore za prevlast u našim bespomoćnim srcima. Uznemirena i tajanstvena zemlja neugušenih žudnji i bojazni...”
.jpg)
Herojski beg u osamu divljine
Imamo dva glasa koja se ne spajaju u jedan. Ovo je situacija razgovora belog čoveka i Malajca. Koliko su se razumeli, drugo je pitanje; nelagoda proističe iz različitih sudbinskih okolnosti. U oba slučaja imamo, međutim, situaciju bega. U tom smislu, beli čovek je u prednosti jer se može ponovo otisnuti na more.
Arsatovu (domorodac) sudbinu možemo porediti sa drugim situacijama ljudi zatočenih kopnom. Recimo sa pričom Il Conde u smislu početne opozicije u mom tekstu. Nekako mi se čini da Konrad ima više simpatija prema „divljini” nego prema „civilizaciji”. Zato što je ta divljina bliža moru i prirodnim silama nego što je skučeni deo evropskog kontinenta sa koga pokušava pobeći grof. Kod Konrada je ta ambivalencija jasna, pa mu je tako i Napulj draži od Beča. Bez obzira na to što su možda društveni odnosi u toj „divljini” (evropskoj ili bilo kojoj drugoj) brutalniji nego u „sređenim civilizacijama”. Ali, zapravo, ni na jednom kopnu on nije potpuno miran.
Zato što kopno usisava (zarobljava) na različite načine i određuje na različit način „sudbinu”. Simpatija koju Konrad ima prema Arsatu ogleda se upravo u dramaturškoj analizi njegovog bega. Obratimo pažnju na ovo: Arsat se pokušava povezati sa duhovima prirode, a ne sa lokalnim interesima moćnika, raznih rađa i kojekakvih klanova koji tamo vladaju. Ali postoji ključ koji povezuje Tuana (belog čoveka) i Arsata (Malajca): a to je individualizam koji ne beži od tragičnog ishoda. Arsat ne može pobeći na otvoreno more, ali takođe okreće leđa svom društvenom okruženju. Zato ga ono u svojim sujevernim strahovima smatra prokletim i urokljivim. Pri tome, dimenzija njegovog bega je podjednako herojska kao i ona na otvorenom moru, iako neminovno (a ne verovatno) tragična.
Ton kojim Arsat ispoveda svoju priču jeste mitski, gotovo ritualan. Mit se na taj način potvrđuje (jer se verovanja teško prevazilaze), ali i radikalno osporava jer se Arsat ipak okreće protiv društva koje je takve mitove proizvelo na svoj jedinstven način. Kakav je u svemu tome položaj belog čoveka, Tuana? Racionalni čovek Zapada je duboko nepoverljiv prema ovoj egzotičnoj magiji, kao što je i kritičan prema civilizacijskim kodovima na svom kontinentu, zbog kojih se otisnuo na more. Ipak, između Arsata i Tuana se uspostavlja razgovor – pokušaj razumevanja.
Etički izbori i slike za pamćenje
Na ovom interkulturnom aspektu sporazumevanja između predstavnika različitih kultura sam se zadržao zbog stalne Konradove aktuelnosti u pogledu kolonijalnih preispitivanja i uloge evropskog čoveka u sudbini neevropskih naroda.
Ali, ova priča razvija dalje Konradove velike psihološke i moralne preokupacije: pitanje moralnih izbora, komplikovanih odnosa lojalnosti, krivice, želje i odgovornosti. Drugi primer analize moralnog izbora dao sam u svom eseju koji se bavi pričom Tajni saputnik. O jakim slikama simbolične vrednosti (odnosu slike i simbola) sam takođe govorio u tom istom tekstu.
Ova priča mi deluje kao vredan izvor smernica i putokaza za dalje čitanje. Zato ću ja ovde navesti nekoliko jakih citata „za poneti”, simboličnih slika za pamćenje.
„...Uzmućena voda penušala se duž čamca u nejasnom žuborenju. I belčev čamac, ploveći nizvodno u prolaznom nemiru koji je sam stvarao, činilo se da ulazi na dveri jedne zemlje iz koje je nestala i sama uspomena na pokret...” [isticanje moje]
„...Nad lagunom lebdela je magla, brišući lagano svetlucave slike zvezda. Još malo, i veliko belo isparenje pokri zemlju: pritiskalo je tamu hladno i sivo, vrtelo se u bešumnim maticama okolo stabala i oko verande od kuće, koja se činila da plovi po nekoj nemirnoj i neopipljivoj iluziji mora. Samo su u daljini krune drveta stajale u obrisu prema svetlucanju nebesa, kao neka tužna i mrgodna obala – obala varljiva, bezmilosna i crna...” [isticanje moje]
Izvori fotografija i umetničkih dela: Slika 1 – Raden Mas Pirngadi, „Pantai Pelabuhan Ratu” (1927) / Public Domain; Slika 2 – Raden Saleh, „Forest and Native House / Javanese Homestead” (1860), Smithsonian American Art Museum, Washington D.C. / Public Domain.
No comments:
Post a Comment