Krčma kod dve veštice – gotski lavirint i magija kopna
Prevodilac: Strahinja Mlađenović
Videli smo da se kod Konrada stvari veoma komplikuju kada se sa mora pređe na kopno. Spomenuo sam ambivalentan odnos koji je autor imao prema rodnoj Poljskoj koju je ostavio i koja je bila na putu oslobođenja od raznih zavojevača. Verovatno nikada nije mogao u potpunosti to da preboli, ali ni da se sasvim vrati. Nijedna prirodna sila niti uragan Konradu nije strašniji od ljudskih niskih strasti, prevare, izdaje. Zato se zapitajmo kako bi se kapetan MekVir iz priče Tajfun proveo sa svojim urođenim smislom za pravičnost na kopnu.
MekVir ne razume stručne pomorske knjige, i teoretiziranje mu je strano. Često ponavlja rečenicu: „...Ima stvari koje se ne mogu naučiti u knjigama...”. To je čovek koji na početku izaziva prezir svojom nesposobnošću apstraktne refleksije. Međutim, kako novela odmiče i kada se entropija usled haosa prirodnih elemenata na brodu dovede do usijanja, MekVir uspostavlja mir među putnicima i svakome vraća izgubljene stvari. Njegova „neukost” samo služi da se potcrta njegov intrinsični osećaj poretka. To je taj kompas na otvorenom moru. I na tom unutrašnjem kompasu počiva stabilnost sveta. MekVir održava društveni poredak u objektivnim situacijama koje prete totalnim raspadom, pa bio to uragan, morska neman, grom iz vedra neba. Pojedinac je stabilan i svet je stabilan dok taj kompas postoji. Ali sasvim je drugačije kada pređemo na kopno...
Kopneni lavirint i redukcija moralnih kodova
I tako vidimo da Konrad sada piše jednu u svakom smislu gotičku priču. Kao što smo rekli, dok je more mesto za herojstvo i ep, kopno je nesiguran, podmukli lavirint. Priča je sasvim u stilu gotske strave, ali će karakter ove moralne i psihološke dileme koju je autor podario svojim junacima odrediti i tumačenje tog horora. Do sada smo videli da je to horor bez duhova, a da je ukletost posledica političko-društvenih okolnosti ili stigme (Maloumnici), napetog odnosa između tvorevine i tvorca (Zver), kao i horror vacui (Na rubu senke). Zastoj (praznina) jeste kod Konrada izuzetost od prirodnih tokova. Kod njega se pomorska mapa nikada ne raspada, ali sa stupanjem na kopno dešava se nešto slično kao kod Poa. Zato je ovo njegova najpoovskija priča.
Najpre imamo lavirint, kopneni nedostatak svetlosti, nagađanje, zbunjenost i sasvim izmenjen doživljaj stvarnosti. MekVir se ovde sasvim sigurno ne bi snašao sa svojim praktičnim umom. Opažanje prestaje biti objektivno, postaje halucinantno. Odustajanje od uobičajenih pokretača tj. motiva koji diktiraju akciju, po principu negativne personifikacije od osobnosti stvara prikazu; ali redukcija moralnih kodova će od osobnosti stvoriti pravi uzrok zla. I taj uzrok jeste u ljudskim niskim pobudama koje smanjuju kapacitet ljudskosti. Tako od starice i devojke dobijamo dve veštice. Koliko li se samo ovo razlikuje od Poovih diva smrti: Berenike, Ligeje ili Madlene Ašer! A to što na kraju ispadne da ove veštice nisu „posednute” na tipičan gotski način ništa ne menja na stvari. Kao što stravu ukletog broda Zver ne smanjuje ni najmanje činjenica da ga ne gone duhovi, već da je proizvod nesavršenog nacrta, pogrešne inženjerske koncepcije. I to je još neprijatnije objašnjenje. Duhovi bi ovde bili pravo olakšanje!
Manipulacija percepcijom i ideološki inženjering
MekVir bi se, dakle, stupanjem na kopno našao u teškim iskušenjima. Svojom privrženošću za „očigledne istine” ne bi daleko dogurao. „Očiglednim istinama” nema mesta na kopnu. Umesto toga, morao bi da da se upusti u proučavanje manipulacije percepcijom i namerne dvosmislenosti komunikacije, pogrešnih upućivanja, nejasnih putokaza – svega onoga što je često karakteristično za politiku, pogotovo ako imamo u vidu da se priča odvija na španskom tlu za vreme Napoleonovih ratova. To sve povećava paranoju i potpunu neproničnost motiva i aktera koji se ovde pojavljuju.
Ali, opet možemo na stvar gledati čak i šire od politike, što pojačava zebnju i čuva Konradov potencijal horor motiva: za našu percepciju stvarnosti zainteresovan je pisac, recimo, ako nas vodi kroz priču; da bi možda došao do nekakve umetničke istine. Ali za tu percepciju, generalno, mogu biti zainteresovani i drugi ljudi ili grupa, zajednica, pa i društvo u kojem živimo. Ovde ciljevi mogu ležati izvan umetničkih ili konkretnih istina: probitak, lična, politička ili kakva ideološka pobuda. Ovo sredstvo koje vodi do zaumnog (svesnom subjektu uskraćenog) cilja Konrad koristi da bi realne ljudske spletke i mutne ciljeve pretvorio u ubedljivi hororični pripovedni tok kojim se stvara privid natprirodnog. A kada govorimo o mehanizmima poigravanja percepcijom, stanjima svesti, kao i o mogućnostima ideološkog inženjeringa koji za svrhu ima tumačenje realnosti, onda govorimo o magiji. Samo što kod Konrada nema opasnosti od eteričnog izbezumljenja na granicama nepoznatog mora, nego sasvim realno spuštanje u grotlo niskih strasti.
Oficirska etika i muške veze lojalnosti
I nikada ne zaboraviti psihološkog majstora Konrada. Rekao sam već da mu njegov psihološki nerv daje snažno obeležje realnosti i dozvoljava mu da ne upotrebljava suvišne rekvizite iz natprirodnog mobilijara. U ovoj priči Edgar Bern napušta ostrvo da bi tamo potražio svog prijatelja Toma Korbina. Tom Korbin je vrhunski mornar i možda bolji od MekVira u ostrvskoj misiji pa pošto se sumnja da je nestao, Bern ga traži. To je zapravo MekVir koji bi rizikovao svoj život za izgubljenog mornara, i to je sam Konrad u mome čitanju.
Njihov odnos je izuzetno jak i emotivan. I na drugim mestima ćemo kod Konrada naći ove opise snažnih muških veza, lojalnosti, poverenja, solidarnosti... pa što ne reći i ljubavi! Tako Bern u mračnoj, hladnoj krčmi „čuje” glas izgubljenog prijatelja iako nije fizički prisutan; i ovaj momenat se uskoro ponavlja. Čitalac je u dilemi da ovu scenu protumači natprirodno ili kao vrstu telepatije. Konradovski gledano, to je ekstenzija moralnog integriteta na osobu do koje ti je stalo; varijacija one iste oficirske moralnosti koju sam već spominjao. I jedan i drugi su kolege na zadatku, zarobljeni u mračnu zamku. Ovaj problem ću dotaći i kada se budem bavio Konradovom pričom Tajni saputnik.
Izlazak iz ove priče prati uh! efekat. Teško smo se provukli i sa dosta ožiljaka. Stvarnost više nikada neće biti ista, podmukla strava sveta i dalje vreba. Sa duhovima ili bez njih. U Orfelinovoj zbirci Tajni saputnik iz 2023. god. nalazi se i priča Jezivo čudnovata postelja Vilijama Vilki Kolinsa. Zanimljiva je teoretski jer govori o sličnom ili istom motivu, ali je razrešenje u duhu detektivske priče, što je korisno za poređenje detektivskog i horor narativnog postupka.
Izvori fotografija i umetničkih dela: Slika 1 – Filip Kvasnak, „Moody foggy forest landscape in Slovakia”, Izvor: Pexels; Slika 2 – Francisco de Goya, „Two Old Men Eating Soup” (1819–1823), Museo del Prado, Madrid / Public Domain.
No comments:
Post a Comment