Zbirka: Sve što smo izgubili u vatri
Pablo i Klara su brat i sestra. Predgrađe, skromni uslovi života. Upoznaju devojčicu koja se zove Adela od roditelja koji su imućni i žive u kući engleskog tipa. Započinje neobično prijateljstvo.
- 4+1 stuba moje interpretacije:
- (1) Reprezentacija
- (2) Transformacija
- (3) Nepriznato iskustvo (isključenost)
- (4) Moć
- (5) Horor tuge
Preznačavanje
- Adela nema jednu ruku i kao takva je duboko stigmatizovana.
- Okrenuću se sada semantičkoj analizi kako bih osvetlio društvenu stvarnost u kojoj ona živi i način na koji je označena.
- Rugoba (>) pokreće podsmeh i prezir.
- Malo čudovište (>) rezultira podsmehom, izbegavanjem i potencijalnim nasiljem.
- Falično stvorenje (>) uspostavlja dominaciju i nejasnu pretnju.
- U tekstu se dalje navodi: "govorili su da će je zaposliti u cirkusu da se njena fotografija sigurno nalazi u medicinskim knjigama".
- Ova mentalna predstava institucionalizacije sama po sebi je jaka pretnja.
- Adela se naizgled ne ljuti i pokušava da svoj nedostatak pretvori u sopstvenu prednost.
Moć, transformacija reprezentacija i mitska produkcija
- To pretvaranje nedostatka u prednost predstavlja prvi stepen preznačavanja.
- Međutim, ona ide korak dalje i izmišlja sopstveni mit kojim objašnjava svoj nedostatak.
- Realno možemo verovati njenim roditeljima koji izveštavaju da je Adela prosto tako rođena, ali ona radikalno menja tu verziju.
- Ovaj segment je izuzetno važan za dalju analizu i vredi ga preneti u celini:
„...ponekad je pričala da ju je napao njen pas, crni doberman po imenu Pakao. Pas je pomahnitao, to se dobermanima dešava, ta rasa, govorila je Adela, ima premalu lobanju za veličinu svog mozga, zato ih uvek boli glava, pa polude od bolova, mozak im se izvitoperi je jer je prislonjen uz kosti. Govorila je da ju je napao kada je imala dve godine. Sećala se bola, režanja zvuka njegove čeljusti kako žvaće, krvi koja je isprljala travnjak, pomešana s vodom iz bazena. Njen otac je ubio psa jednim hicem iz pištolja precizno gađao jer je pas kada ga je upucao još uvek nosio bebu Adelu među zubima.“ (isticanje moje)
- Ovaj lični mit uvodi svu dramu i direktno anticipira njen kraj u priči.
- Na delu je svesno preznačavanje i na ovom mestu jasno uviđam da margina zapravo uzvraća pretnjom.
- Psi iz Adelinog mita su upravo oni psi koji naseljavaju njenu surovu društvenu stvarnost.
- Opresirani se obično opiru tome da ostanu samo pasivne žrtve.
- Proces tog preznačavanja odvija se kroz jasne faze.
- Prihvatanje stigme – društvo te označava kao „čudovište“ i ti prihvataš taj naziv.
- Pretvaranje stigme u identitet – ako me smatrate čudovištem, onda ću postati čudovište.
Umetnički prikaz Adele i uklete kuće: Silueta devojčice na prozoru koja se prožima sa pukotinama u betonu, simbolizujući njeno stapanje sa prostorom mita i potisnute traume.
- Pretnja iz Adelinog mita služi da uvede horor kao primarni narativni postupak, ali i mnogo više od toga.
- Margina stvara mitove o sebi, ali ona može stvarati i mitove o stvarnosti generalno.
- Ovde se radi upravo o pokušaju da se čitava takva rugobna društvena stvarnost iz korena preznači.
- Tome služi autentično mitotvorstvo – Adela i Pablo najpre gledaju horor filmove, a zatim ih prepričavaju Klari kojoj roditelji to strogo zabranjuju.
- Zatim smišljaju svoje strašne priče i aktivno izmišljaju nove urbane mitove.
- Većina tih mitova ima produktivan karakter u odnosu na stvarnost, jer im pomažu da se uhvate u koštac sa nepravdom i izopačenim aspektima okruženja.
- Na jednom dubljem nivou, Adela zapravo inicira Pabla u svoj mračni svet.
- To znači da ga ona otvara iskustvu patnje i isključenosti, a to kod Enrikezove daleko prevazilazi običan lični nivo i lični odnos.
- Vođeni tom inicijacijom, oni jednog dana odlučuju da posete ukletu kuću.
Ukleta kuća kao znak
- Pablova i Klarina majka uvek prelazi na drugu stranu ulice kada dođe nadomak uklete kuće.
- Kuća označava nešto strašno, nešto opšte i pritom duboko potisnuto u toj zajednici.
- Primarno na nivou označitelja, ona funkcioniše kao ambivalentni znak:
- Ukleta kuća (>) naređuje: drži se dalje.
- Ukleta kuća (>) poručuje: privlači te.
- Ona samim tim iziskuje jasan lični odgovor.
- Pablov odgovor je „da“, Klarin odgovor je „ne“, dok Adela toj kući sasvim organski i sudbinski pripada.
Ukleta kuća kao gotički horor
- Kada tri deteta zakorače unutra, kuća odjednom bruji i svetli neobičnom unutrašnjom svetlošću.
- Posle se ispostavlja da ovo svetlo i brujanje nije primetio niko drugi u predgrađu sem njih troje.
- U spoljašnjoj stvarnosti priče, ta kuća je viđena samo kao obična, napuštena olupina.
- Činjenica da ona bruji i svetli unutra jasno govori da je ona zapravo nastanjena.
- Imajući u vidu razvoj priče i prethodna čitanja, rekao bih da je ona nastanjena kolektivnim iskustvom i nagomilanim traumama.
- Baš kao i devojčica koja se izgubila u divljini u prethodnoj priči, i Adela će se nepovratno izgubiti u ovoj ukletoj kući, što dovodi do tragedije.
- Adela pridružuje svoje lično iskustvo patnje nečemu što je daleko nadilazi.
- U tom smislu treba tumačiti njeno nestajanje – kao deo kolektivnog polja, tj. iskustva patnje kroz koje ona paradoksalno dobija veliku moć.
- Temu uklete kuće imali smo i u priči Motel, ali ovde je spisateljica okrenula zavrtanj za jedan pun krug.
Ukleta kuća kao poetičko sredstvo
- Da bi se razumelo šta se ovde dešava, mora se postaviti ključno pitanje: da li je ukleta kuća realna fizička pretnja u stvarnom svetu ove priče?
- Odgovor je sasvim izvesno „ne“ – ona je samo prazna ruševina u predgrađu.
- Međutim, za nju se neraskidivo vezuju verovanja i mitovi.
- Kuća stupa u aktivan odnos sa stvarnošću i na specifičan način joj „preti“.
- Ona kao znak komunicira sa svim drugim znakovima koji upućuju na iskustva zlostavljanosti, patnje i isključenosti.
- Ona je čista kumulacija tih iskustava, i upravo iz te akumulacije crpi svoju ogromnu snagu.
- Njena snaga je magijskog karaktera, iz čega zaključujem da je ukleta kuća zapravo infundirani mit – mit ugrađen u sam temelj narativnog postupka.
Funkcija infundiranog mita uklete kuće
- Funkcija ovog narativnog sredstva jeste da ukaže na komplikovan i nerazrešen odnos između pravde i nepravde.
- Ona osvetljava problematični status društvenog potiskivanja mnogobrojnih trauma i guranja nepravdi pod tepih.
- Ona dovodi do još jednog zanimljivog zaključka: pravda je strašna!
- Taj uvid je sjajan za horor žanr, ali ujedno stvara snažnu rezonancu sa stvarnošću rađajući horor tuge.
- Pravda je ovde strašna zato što bez milosti uzima nevine žrtve.
- Ovim se suptilno približavamo kultnim shvatanjima iz ranijih priča – podsetimo se Svetog Gaučita Hila i Sveta Smrti.
- Ovakva surova pravda je strašna jer jasno pokazuje da smo još uvek daleko od rešenja društveno potisnutih trauma.
Ukleta kuća kao okidač za ontološku krizu
- Svedoci smo jasne inverzije na samim polovima moći.
- Obespravljeni, kao polje potisnutog iskustva, makar u polju imaginarnog uzvraćaju udarac.
- Mitovi margine uspešno stvaraju celovite i alternativne reprezentacije stvarnosti.
- Dobili smo značenjsku inverziju u kojoj društveni i politički mainstream gube status bilo kakvog merila vrednosti.
- Sa ovom završnom inverzijom, sama stvarnost postaje izuzetno nestabilna.
- U prozi Marijane Enrikez stvarnost kao da neprestano klizi i postaje upitna, što je ujedno i glavna funkcija ovog infundiranog mita – da se ta kruta društvena konstrukcija dodatno razlabavi.
Motivi i teme
- Isključenost kroz drastičnu stigmatizaciju Adele.
- Ukleta kuća kao gotički i infundirani mit utkan u sam narativni postupak.
- Telo kao odbačeno i obeleženo telo stigmatizovanih pojedinaca.
- Napuštenost koja dolazi kao direktna posledica društvene stigmatizacije.
- Mit u svim svojim oblicima (gotički, infundirani i specifični mitovi margine).
- Margina otelotvorena u liku Adele, ambijentu predgrađa, motivu uklete kuće i samoj stigmi.
- Ludilo posmatrano kao društvena stigma i kao potencijalni pravac razvoja priče.
- Samoubistvo (okolnost priče)
- i porodica (to se provlači iz priče u priču)
- Urbani mit koji aktivno proizvodi margina kroz priče koje izmišljaju deca.
- Ritual kroz koji se mogu konotirati određene prelomne okolnosti u radnji.
- Rodne uloge kroz primer gde se dečaku dozvoljava gledanje horor filmova, dok se devojčici to brani.
- Dominacija i nasilje koji funkcionišu kao stigmatizacija, otvorena pretnja i bazični odnos u polju društvene moći.
- Stigma kao primarna društvena oznaka radi postizanja kontrole i dominacije.
- Identitet kao krajnja posledica preznačavanja u dinamičnom polju društvene moći.
Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
- Prljavi dečak
- Motel
- Omamljene godine
- Klin se klinom izbija
- Sećanje na ušatog kepeca
- Paukova mreža
- Kraj škole
- Sama kost i koža
- Komšijsko dvorište
- Ispod tamne vode
- Zelena crvena narandžasta
- Sve što smo izgubile u vatri
- Završno razmatranje
Podaci o fotografijama i autorskim pravima:
- Naslovna ilustracija (kolaž/dupla ekspozicija): kreirana pomoću izvornih fotografija:
- "A silhouette of a person standing by a window with a view of lush vegetation", autor: Hugo Guillemard (izvor: Pexels)
- "Close-up of a textured cracked concrete wall showcasing unique patterns", autor: zoosnow (izvor: Pexels)
- Tekst i interpretacija © Čitanje i zapisivanje - Aleksandar Ćenan, 2026. Sva prava zadržana.
Нема коментара:
Постави коментар