Zbirka: Sve što smo izgubili u vatri
Prevod: Bojana Kovačević Petrović
- 4+1 stuba moje interpretacije:
- (1) Reprezentacija
- (2) Transformacija
- (3) Nepriznato iskustvo (isključenost)
- (4) Moć
- (5) Horor tuge
Predstave koje vode ka zrelosti i pokušaj stvaranja sopstvenog mita
- Priča je napisana kao svedočanstvo u prvom licu triju devojaka koje svoju adolescenciju žive početkom devedesetih godina.
- To je period kada je vojnu diktaturu zamenio pokušaj sprovođenja radikalnih neoliberalnih reformi.
- U uslovima nestabilne ekonomije, siromaštva i egzistencijalne neizvesnosti, otvaraju se vrata alternativnim životnim stilovima i pokušaju premišljanja stvarnosti.
- Zvanične reprezentacije stvarnosti su nezadovoljavajuće, a društveni ideološki okvir se nalazi u dubokoj krizi.
- Javlja se bes na generaciju roditelja koja prosto preživljava i zadovoljava se minimalnim pomacima – najpre latentan, a zatim kao otvoreni bunt protiv takvih predstava.
- Devojke pokušavaju da stvore sopstveni mit, težeći ka alternativnim stilovima oblačenja, muzike i eksperimentisanju sa drogama.
Mladi na margini urbanog haosa pronalaze utočište u zajedništvu, tražeći prostor za sopstveni bunt izvan ekonomske stvarnosti devedesetih.
- Biti drugačiji za njih je značilo suprotstaviti se predstavama roditelja, ali i sve evidentnijem sloju ljudi koji su isplivali na površinu bogatstva.
- U njima gradualno raste bes i prezir prema toj i takvoj racionalnosti, uz odbijanje da se prihvati ekonomski mainstream kojem one niti pripadaju niti mogu dobaciti.
- Pristojnost i normativi takvog društva postaju stvar otvorenog prezira.
- Ko god je živeo u makar malo sličnim uslovima siromašnih društava devedesetih godina, mogao bi ih itekako razumeti – Enrikesova uvek pokušava da kod čitatelja uspostavi odnos saživljavanja.
- Iz takvog jednog ničega one prepričavaju mit u kome su sebe pronašle: jednog dana devojčica u dark fazonu, sa besom u očima, traži da izađe iz autobusa.
- Sa prkosom i pogledom koji odaje prezir i prema putnicima tog rashodovanog autobusa, ona usred nedođije zaustavlja vozilo, ulazi u mračnu šumu i gubi se u divljini.
- Autobus je zapravo njihova država koja krči put kroz političko-ekonomsku divljinu, dok su oni unutra oni koji pristaju na takav život.
- Izlazak iz autobusa znači radikalno „ne“ takvoj stvarnosti i otvorenost prema potpunoj neizvesnosti.
Gusta, maglom obavijena šuma kao simbolička divljina u koju se skreće sa utabanog puta, gde granica između slobode i samouništenja nestaje.
- Divljina predstavlja alternativne načine življenja, droge, ekstremni rizik i poverenje u sopstveni prkos, sa nadom da će se izaći na neku čistinu.
- Ali divljina je i realna mogućnost samouništenja koju one svesno prihvataju.
- Gde je nestala devojčica u šumi? Da li je još živa? Gde smo mi u priči sa njom? – to ostaje stalna dilema ovog narativa.
- Dve slike dominiraju kao izraz takvog iskustva: luda adrenalinska vožnja u tovarnom kombiju dok se naduvane prevrću jedna pored druge, i zatvorena soba u mraku gde pale tamjan i bezglavo jure pod uticajem supstanci.
- Ova indukovana psihodelija ima za cilj da oslobodi simbolički prostor u kome bi pronašle neko stabilno značenje, ali umesto toga samo umnožava taj simbolički haos.
- Na delu je stalni pokušaj preznačavanja – pokušaj da se stvori novi pogled na svet koji bi im omogućio da žive i stvore kakvu-takvu perspektivu.
- Problem ovih devojčica je što su se otvorile jednom mitu, ali nisu uspele da ga pravilno pročitaju, pa su ostale zarobljene u nestabilnom imaginarijumu koji je samo umnožio njihov bes i zbunjenost.
- One ne vladaju svojim mitom, što se vidi i na planu stvaranja narativa: Enrikesova gradi priču kao neku vrstu infuzije mita u nezadovoljavajuću stvarnost, gde se urbana trauma i šuma stalno oslanjaju jedna na drugu.
- Dakle, mit ovde nije samo sadržaj nego i narativni princip.
Moć i reprezentacije
- Vremenom devojčice sve više osvešćuju svoj bes, što kulminira trenutkom u tekstu kada se eksplicitno kaže: "Tada smo počele da mrzimo bogataše".
- Krovna reprezentacija političke vlasti koja sprovodi neoliberalne reforme mogla bi se izraziti maksimom: "Naviknite se na nestabilnost, potrudite se pa će vam biti bolje".
- Ove adolescentkinje sigurno ne veruju u to, jer jasno vide da nema ni pravde ni logike u novoj raspodeli bogatstva.
- One direktno kušaju vlastitu isključenost i intenzivno proživljavaju svoju marginu.
- A na margini često vladaju potpuno drugačija pravila ekonomske igre i drugačiji modeli preživljavanja.
Nepriznato iskustvo (isključenje)
- Vrhovna politička moć stvara marginu prema predstavi da se manje poželjni vidovi života potiskuju iz centra kako bi se samoorganizovali, ali tako da ne ometaju centralnu ekonomsku i kulturnu paradigmu.
- Potpuna deregulacija prepušta marginu samoj sebi, čime ona počinje da ubrzano reprodukuje samu sebe.
- Kada se na margini umnože problemi poput droga, nasilja i nelegalnih abortusa, vlast primenjuje svoj omiljeni metod: "Nadzirati i kažnjavati".
- Tako se krug moći i isključenosti definitivno zatvara.
Porodično i društveno potisnuti sadržaji
- Kroz mit koji žive ove devojčice kao da se nasilno vraća kolektivno iskustvo uskraćenosti, obespravljenosti i opšte bezizlaznosti.
- One same sebe počinju da doživljavaju kao boginje osvetnice – kao Erinije koje bi da uspostave slepu pravdu, iako same verovatno nisu svesne te paralele.
- Pripovedanje iz povezane perspektive triju devojčica savršeno odgovara mitu o tri Erinije (Elekto, Tisifona i Megera) koje su, baš kao i one, rođene iz krvi i blata.
- Međutim, njihov mit nije uspeo da preznači stvarnost i osigura im sposobnost dugoročnog preživljavanja.
- Trenutak krize zapravo otkriva njihovu duboku slabost, a ne snagu.
- Kriza nastupa kada njihov autistični svet dođe u pitanje – odnosno kada jedna od njih nađe pristojnog dečka i pokuša da se iščupa iz začaranog kruga, što označava neuspeh njihovog mita i mogući neuspeh odrastanja.
- Završne dramatične slike otkrivaju da narativ konotira nešto više – nasilje i istorijska trauma su elementi koji se pokušavaju istisnuti sa površine "nove" stvarnosti, ali se margina na kraju slepo obrušava na centar.
Mehanizam povratka:
- Vraćanje traume na površinu
- Stalna prisutnost umesto zaborava
- Rezonanca koja dalje konsoliduje – horor tuge
Ovaj horor tuge donosi intenzivno saživljavanje sa počinjenim nepravdama i nasiljem, što je preko potrebno kako argentinskom društvu, tako i nama kao čitaocima proze Marijane Enrikes.
Motivi i teme
- Odrastanje u surovim uslovima duboke socijalne traume.
- Porodično nasilje kroz nagoveštaje disfunkcionalnih porodica i incestuoznih roditelja.
- Siromaštvo kao bazična ekonomska stvarnost Argentine devedesetih godina.
- Istorijska trauma i neizbrisivo sećanje na patnje iz prethodnog perioda diktature.
- Potkulture kao radikalan pokušaj organizovanja života na margini.
- Margina posmatrana istovremeno kao reprezentacija vlasti i kao opipljiva društvena stvarnost.
- Droge i izmenjena stanja svesti kao destruktivni medijumi za beg i traženje smisla.
- Mit oličen u devojčici koja nestaje u šumi i priča o devojčicama koja stvara utisak rezonance sa Erinijama.
- Političko nasilje koje se proteže iz prošlosti, preko nasilja na margini, do institucionalnog nasilja prema marginalizovanima.
- Telo sa izraženim telesnim oznakama siromaštva, mršavosti, mučnine i tela pod dejstvom narkotika
- Grad i duh grada kroz prizmu ekonomske transformacije i napetog odnosa centra i margine.
- Autodestruktivni nagoni i psihološka labilnost kao direktne posledice neprerađenog iskustva poniženosti i besa
- Generacijski odnosi između apatičnih roditelja i dece koja odbijaju da se pomire sa njihovom predajom.
Pročitajte i ostala čitanja iz ove zbirke:
- Prljavi dečak
- Motel
- Adelina kuća
- Klin se klinom izbija
- Sećanje na ušatog kepeca
- Paukova mreža
- Kraj škole
- Sama kost i koža
- Komšijsko dvorište
- Ispod tamne vode
- Zelena crvena narandžasta
- Sve što smo izgubile u vatri
- Završno razmatranje
Podaci o fotografijama i autorskim pravima:
- Fotografija 1: "A group of diverse friends lying on a mattress outdoors in an urban setting", autor: cottnobro studio (izvor: Pexels)
- Fotografija 2: "A moody, fog-covered pathway through a dense forest of coniferous trees, creating a serene and mysterious atmosphere", autor: Ellie Burgin (izvor: Pexels)
- Tekst i interpretacija © Čitanje i zapisivanje - Aleksandar Ćenan, 2026. Sva prava zadržana.
Нема коментара:
Постави коментар