Preobraćenje kao životni čin oponašanja Hrista
Kada izađe sa robije crni gangster Mojsije (Moses) i vođa kriminalnog klana nastavlja svoje poslove u podzemlju. U jednom trenutku sretne se sa majkom koja mu daje sličicu Sv. Mojsija Crnog i saopštava da se sve vreme moli da joj bog ispuni jednu želju; da umre pre svog sina računajući da će mu životni vek u podzemlju biti kratak. Mojsije postaje zaokupljen slikom sveca i povremeno mu se javljaju neobične vizije. Njegovi životni stavovi bivaju poljuljani a uticaj u klanu uzdrman. Kroz te njegove vizije pratimo događaje iz života Mojsija Murina crnog svetitelja koji je živeo u IV veku n.e. Murin je bio rob u Egiptu a zatim razbojnik. U jednoj prilici bekstva našao je utočište kod pustinjskih otaca monaha. Zatim je odlučio da ostati s njima i započeti pustinjački život posvećen Hristu. Tako je postao svetac.
Sve što se dalje događa Mosesu je na neki način ponavljanje svečeve priče; životni put praćen konverzijom; u vrlo sličnim okolnostima i na sličan način. Za hrišćanstvo pak nije neobično da svetac dođe iz miljea razbojnika, lopova, najgorih ljudi. U tome se delom vidi i veličina, čudo preobraćenja. Videti u multireligijskoj Americi i pravoslavlje među crnačkom populacijom je zanimljivo ali nije takođe naročito neobično. Ipak, ono što odudara od obrasca obrade hrišćanskih motiva u američkim filmovima, barem prema mom iskustvu, je kako dolazi do preobraćenja; u jednoj pretežno protestantskoj sredini. Zato što u tradicionalnim religijama (pravoslavlju i katoličanstvu) preobraćenje je više životni čin nasledovanja (oponašanja) Hrista kroz živote svetaca. Sveti Mojsije Murin je, dakle paradigma kako se može postati svetac u kriminalnom podzemlju. A ova priča govori o tome da se Hrista može susresti bukvalno svuda i da niko nije izuzet od božanske milosti. Rediteljka, Jelena Petrović je našeg porekla i reklo bi se da dobro poznaje pravoslavlje. Na slici je Chukwudi Iwuji u ulozi Mozesa na putu njegovog obraćenja ka bogu.
No comments:
Post a Comment