Pad kuće Ušera – Edgar Alan Po

 Povratak Edgaru Alanu Pou - Pad kuće Ušera

Moje iskustvo kao čitaoca u horor žanru je da tek povratak na Poa daje najpregledniju orijentaciju sve moguće horor književne materije. On mi stavlja do znanja šta je to što sam do sada čitao – koja vrsta doživljaja, misaonog eksperimenta, narativne elaboracije? Koji su to centri, izvori stvorene nesigurnosti iz kojih proističe horor, na čemu se zasniva, kako tretira subjekat, kakvu mitologiju uspostavlja i da li uopšte uspostavlja neku?

Pre svega horor, slično kao i fantastika (ta dva nije nužno poistovećivati), sebe gradi na zonama nestabilnosti i destabilizacije. One se mogu odraziti na tekst, a ne moraju. Mogu biti u subjektu, ili oko njega. Ako, recimo, dođe do žanrovskog pomeranja, pa nešto iz avanturističke priče pređe u horor, onda imamo posla sa dramaturgijom ili arhitekturom koje barataju tim zonama nestabilnosti.

Kod Poa, dakle: racionalno se trese, psihološko radikalizuje, atmosfera postaje autonomna. Kod Poa je horor najpre u percepciji.

Nabrojaću sada motive iz priče Pad kuće Ušera. Svaki od njih postaje mogućom skretnicom za raznorazne autore koji su dalje žanr usmeravali u određenom pravcu. To je, dakle, i ono što sam ja prepoznao čitajući druge autore i što ću, verujem, i dalje pronalaziti u ovom ili onom vidu. Po je važno čvorište čitalačkog iskustva u žanrovskim nijansama horora i fantastike.

Redom u ovoj priči:

• Dekadencija – iako je ova reč istovremeno i ideološki termin, upotrebljavam je ovde prosto kao oznaku materijalnog i društvenog propadanja.
• Osamostaljena atmosfera: kuća je data arhitektonski ali i kao magijska tvorevina (maštom stvoreni oblik koji utiče, dejstvuje na ukućane). Biblioteka u kući sa poimence navedenim autorima je aktivni katalizator morbidnosti i raspada.
• Priča u priči: priča koju jedan akter čita iz knjige aktivno proizvodi dejstvo u samoj kući, tj. gotički razvoj strave, čudovišta, zvuci itd.
• Arhitektura kuće oblikuje i sudbinu svojih ukućana. Ona je zla.
• Pukotina za stravu je u percepciji, dvostrukoj vizuri dva aktera:
  • samog pripovedača koji je slab, pokušava da se drži racionalno ali sasvim potpada pod atmosferu kuće i njenu "volju". Ovde već vidimo inspiraciju za Š. Džekson.
  • njegovog prijatelja Ašera koji je sasvim razvaljen psihički i pod vlašću svoje opsesije.
• Zločin.
• Konačni raspad koji je u završnoj sceni sa mesecom simbolički dat i kao potpuna prevaga iracionalnih snaga.

Zaključak

Samo u ovoj priči remek-delu dati su razni prosedei doživljaja strave, ali ovde ću primetiti da je svaki motiv grananje u velikoj paleti autora koja će slediti Poa. Sve te velike teme:

• nestabilni subjekat
• opsesija
• ludilo i deluzija, fantazmi (to je sve psihološki horor)
• egzistencijalna nelagodnost; egzistencijalni i društveni horor
• simbolički horor
• iz osamostaljenog ambijenta dalje se ekstrapolira ontološki i kosmički horor.

To su sve račvanja.

Zato je Edgar Alan Po mapa, merilo vrednosti i orijentacije za šta god iz tog žanra. Kod njega su, bar u zametku, date sve teme i svi postupci koje će moderna horor književnost dalje razvijati.

O blogu

---