Moje iskustvo kao čitaoca u horor žanru je da tek povratak na Poa daje najpregledniju orijentaciju sve moguće horor književne materije. . On mi stavlja do znanja šta je to što sam do sada čitao, koja vrsta doživljaja, misaonog eksperimenta, narativne elaboracije? Koji su to centri, izvori stvorene nesigurnosti iz kojih proističe horor, na čemu se zasniva, kako tretira subjekat, kakvu mitologiju uspostavlja i da li uopšte uspostavja neku? Pre svega horor, slično kao i fantastika (ta dva nije nužno poistovećivati) sebe gradi na zonama nestabilnosti i destabilizacije. One se mogu odraziti na tekst, a ne moraju. Mogu biti u subjektu, ili oko njega. Ako, recimo, dođe do žanrovskog pomeranja, nešto iz avanturističke priče pređe u horor, onda imamo posla sa dramaturgijom ili arhitekturom koje barataju tim zonama nestabilnosti.
Kod Poa, dakle: racionalno se trese, psihološko radikalizuje, atmosfera postaje autonomna. Kod Poa je horor najpre u percepciji.
Nabrojaću sada motive iz priče Pad kuće Ušera. Svaki od njih postaje mogućom skretnicom za raznorazne autore koji su dalje žanr usmeravali u određenom pravcu. To je dakle i ono što sam ja prepoznao čitajući druge autore i što ću, verujem, i dalje pronalaziti u ovom ili onom vidu. Po je, dakle, važno čvorište čitalačkog iskustva u žanrovskim nijansama horora i fantatstike.
Redom u ovoj priči:
-dekadencija - iako je ova reč istovremeno i ideološki termin, upotrebljavam je ovde prosto kao oznaku materijalnog i društvenog propadanja
-osamostaljena atmosfera:
-kuća je data arhitektonski ali i kao magijska tvorevina (maštom stvoreni oblik koji utiče, dejstvuje na ukućane). Biblioteka u kući sa poimence navedenim autorima je aktivni katalizator morbidnosti i raspada
-priča u priči:
-priča koju jedan akter čita iz knjige aktivno proizvodi dejstvo u samoj kući, tj gotički razvoj strave, čudovišta, zvuci itd.
-arhitektura kuće oblikuje i sudbinu svojih ukućana. Ona je zla.
-pukotina za stravu je u percepciji, dvostrukoj vizuri dva aktera:
-samog pripovedača koji je slab, pokušava da se drži racionalno ali sasvim potpada pod atmosferu kuće i njenu "volju". Ovde već vidimo inspiraciju za Š. Džekson.
-njegovog prijatelja Ašera koji je sasvim razvaljen psihički i pod vlašću svoje opsesije
-zločin
-konačni raspad koji je u završnoj sceni sa mesecom simbolički dat i kao potpuna prevaga iracionalnih snaga.
Dakle, kao zaključak:
Samo u ovoj priči remek-delu dati su razni prosedei doživljaja strave, ali ovde ću primetiti da je svaki motiv grananje u velkoj paleti autora koja će slediti Poa. Sve te velike teme:
-nestabilni subjekat
-opsesija
-ludilo i deluzija, fantazmi. To je sve psihološki horor
-egzistencijalna nelagodnost; egzistencijalni i društveni horor
-simbolički horor
-iz osamostaljenog prostora dalje se ekstrapolira ontološki i kosmički horor.
To su sve račvanja.
Zato je Edgar Alan Po mapa, merilo vrednosti i orijentacije za šta god iz tog žanra. Kod njega su, bar u zametku, date sve teme i svi postupci koje će moderna horor književnost dalje razvijati.
No comments:
Post a Comment