Nejtan Hil - Vodenduh

Raznovrsna, a opet prilično dobro komponovana celina. Mora se priznati da ovakav široki prozni zahvat u smislu vremenske dimenzije, gradnje likova, i savremenih društveno-kulturnih momenata koji otključavaju značenje egzistencije likova, održavaju kod čitatelja jednu vrstu detektivske budnosti.  Iako varira neke mitske motive kao što su kućni duh i vodenduh proza je u realističkom ključu, dok mitski element služi da se fokusiraju egzistencijalni momenti ključnih aktera i njihovo značenje; a to su pre svega Samjuel i njegova majka Fej. Ti momenti ukazuju o greškama koje većina nas, nažalost, mora načiniti u životu kako bi iz njega nešto naučila. A duh vremena (iako nerado koristim ovu frazu) čini sve da nam u tome pomogne; da načinimo greške. 

Žanrovski, ovo je pre svega priča o odrastanju komnbinovana sa nekom vrstom društvenog romana koji se razornom kritikom obraća našem vremenu, od druge dekade XX veka sa uznapredovalom ekonomskom i političkom krizom na zapadu. Treća dekada XX veka je te probleme samo produbila. I lajtmotiv kompozicije modernog romana koji u spomenutom egzistencijalnom ključu dobija na značaju je povezivanje fragmenata, zaturenih označitelja koji treba da upute na razrešenje lične krize likova i drešenje porodičnih čvorova njihove prošlosti. Tražimo dakle nedostajući tekst. Bilo bukvalno (glavni akter čita pismo svog prijatelja), bilo kao dramaturški podsticaj radnje. Davno izgubljena majka se javlja svome sinu koji je u životnom ćorsokaku: realnu stvarnost je zamenio virtuelnom. Vreme provodi igrajući na internetu složene video igre dok stvarnost preti da mu se obruši na glavu. Kako bi bilo kamo nastavio mora rešiti misteriju nestanka svoje majke. I mora se vratiti u prošlost.

I čitatelj se tako vraća u višestruku prošlost likova, glavnog junaka Samjuela i njegove majke Fej. Svi oni koji vole romaneskno-psihološke elaboracije likova biće prilično zadovoljni. Pisac se dosta hrabro uhvatio sa problemima odrastanja, seksualnih tabua i zlostavljanja. Problemi se otkrivaju postupno, veoma vešto. I dobro su povezani sa političkim momentima romana.

 Govoreći o poslednjem, ne tako davna erupcija radikalnog levičarskog nezadovoljstva u pokretu Occupy Wall Street povezuje se sa događajima iz 1968. godine prošlog veka u Americi. Eto i saznajnog dobitka za čitatelja. Ova godina je veoma važna. I na toj relaciji 1968-2011 reflektuju se svi promašaji liberalne misli u Americi ali i šire. Videćete da je pisac dobro  osetio nastupajući trampizam (roman je originalno objavljen 2016. godine) i secirao njegovu društvenu psihologiju kao i masovnu proizvodnju interpretacija bez činjenica kao opšte mesto virtuelizacije politilke koja je odgovorna za ovu duhovnu krizu svetskih razmera; dok se talas ovog potresa kod nas u Srbiji već više od deceniju očituje na način ogoljene lične političke diktature. I sve to iako smo dobro zagrizli u 21. vek! A jedna od najvažnijih osobinja romana kao vrste jest da olakša razumevanje vremena sadašnjeg. 

Ali važno je istaći da u ovoj političkoj analizi ni levičari-liberali nisu dobro prošli. U oba slučaja, pravac desno ili pravac levo, problemi se rešavaju elaboracijom glavnih i sporednih likova. Zato je ovo roman a ne teorijska rasprava jer se apstraktne ideje spuštaju na nivo međuljudskih ali i egzistencijalno-političkih odnosa. Znate ono, od vašeg šefa na poslu zavisi vam egzistencija! Uslovljeni ste ne samo svojom sentimentalnom istorijom, već mnogo više politički. Gde je veza između ta dva? Na takva pitanja je pozvan odgovarati genaralno roman kao književna vrsta. I kako ništa nije potpuno novo prepoznaćete tu rusku temu zlih duha koji će isplivati iz 1968. u 2011. godinu. Dva su moguća odgovora na ovo: jedan je već spomenuti metafizički: Nihil novo sub soli; a drugi istorijsko-sociološki: da li mi i dan-danas, ustvari, proživljavamo teške posledice poraza iz 1968. godine?

Druga, moguće dosta lična književna asocijacija, koju sam imao jeste Voov roman (Evelyn Waugh) Povratak u Brajdshed. Zato što ovde imate problem emotivnog trougla. Glavni junak Samjuel, njegov najbolji prijatelj iz detinjstva Bišop i Bišopova sestra Betani. I problem tog trougla rešava se kroz čitav roman. Mogu se kladiti da je i sam pisac bio svestan ove veze. 

Dakle, sve u svemu, imamo posla sa jednom dosta dobro organizovanom strukturom. Šavovi nisu preterano vidljivi imajući u vidu veoma složenu vremensko-narativnu kompoziciju. Pojedini delovi ili poglavlja bi mogli proći da ih izvadite kao samostalnu priču. Tu je i veština da se dramaturški poentira u detalju radnje iako ne uvek i u njenoj idejnoj konkretizaciji. Često mi je falila jača, svrhovitija rečenica na kraju pojedinačnog poglavlja. Psihološki odnosi među likovima su u načelu dobro rešeni, mada ne uvek i savršeno. Pošto je ovde važan aspekt romana porodično-psihološka zavrzlama, čitatelj će odlučiti da li je zadovoljan kako je razrešen na kraju odnos između Fej i njenog oca. Ovo je  po meni slabije urađeno.  

Sve u svemu, pošto je ovo romaneskni prvenac mladog pisca,  ocena magna cum laude.