Čarobnjak iz Kremlja
r. Olivier Assayas
po romanu Guiliana de Empolija
Nisam stigao pročitati da Empolijevu knjigu istog naslova, a pružila mi se prilika da pogledam film i mislim da nisam porgešio. O knjizi ću kada je pročitam a evo zašto mi se dopao film:
- ovo sasvim sigurno nije antiruski film; daleko prevazilazi tu vrstu propagandističkog efekta ako ga uopšte ima
- ako se gleda najpre film, on može poslužiti kao uvod u čitanje knjige. Samo je važno imati uvek u vidu razliku između dva umetnička formata. Režija je uvek jedna od više (mnogo) mogućnosti čitanja; jedna vrsta manje ili više dobrog (obrazloženog, ubedljivog itd.) čitanja.
- Ovo je film o psihologiji političke moći. Centar moći je ovde Moskva, ali bi isto tako mogao biti Vašington, Brisel ili Peking s tim što ipak opisuje odnose moći svugde tamo gde postoji dvor.
Šta je dvor?
Dvor je uvek tamo gde je centar jake moći. Pojedinac ili oligarhija koja donosi odluke i svita koja se tu vrti. Možemo govoriti o strukturama neformalne moći i tada opet govorimo o dvoru što ne umanjuje važnost ovog kvalifikativa već mu samo dodaje na mističnosti kafkijanskog tipa. Ovde to nije slučaj, pošto imamo neformalnog cara.
Dvor je svugde tamo gde logika moći ne sledi proklamovane političke modele, ustav, institucije, već se rukovodi sobom samom. Pošto smo ušli u duboku krizu političkih sistema, imamo više centara moći koji funkcionišu po imperijalnom principu. Na Balkanu gde se ja nalazim su, pri tome, uvek postojale i mini-imperijalne sile.
Poenta filma
Kako god uzeli ovaj film je psihološko-društvena analiza participanata velike (nazamislivo velike) moći. Uvek nekako smetnemo sa uma da ih ima više. Zato ovde nije toliko reč o Vladimiru Vladimiroviču već o ljudima oko njega a ponajviše njegovom savetniku Vadimu Baranovu.
Isto koliko o Vladimiru, ovo bi mogla biti priča o Trampu, Masku i Vensu. Ne zavaravajmo se.
Summa sumarum ovo je film o dubokim efektima koju velika politička moć čini na svoje konzumente. Siguran sam da se radi o antropološkoj, psihološkoj, ali ja bih pre svega rekao kliničkoj činjenici. Zaboravite drogu. Efekat koji vršenje velike vlasti vrši na subjekat je veoma, veoma opasan.
Ovde leži krajnja nužnost kakve-takve demokratske kontrole moći. To vam je kao pseto kada nanjuši krv: Gotovo! Nešto se trajno i nepovratno promenilo. Morate ga najuriti. Inače, predviđanja će biti laka. Šta smo naučili iz istorije?
Glumci
(neka mi se ne zameri što ne mogu sve spomenuti)
Vadim Baranov - Paul Dano - sve vreme odaje utisak izuzetno dragog ali i sposobnog čoveka. Svako ko se s njime družio mogao je samo to zaključiti. Da mi je bio prijatelj i meni bi bio drag uprkos svemu. Ali kada je donosio odluke koje su budile njegov dijabolički mastermind, nije se odupro i to sam priznaje. Želeo je biti "veliki" kad god je mogao. Nosilac glavne poruke.
Vladimir Vladimirovič - Jude Law - Koliko je izneo Putina fizički? Prilično dobro. Ali izneo ga je iznutra, izbacio na površinu njegovu tajanstvenu psihologiju koliko je bilo moguće. Ovo je najhrabriji deo režije ovog filma koji je po ostalim Russia-related implikacijama veoma oprezan.
Ksenija (nije dato prezime) i Dmitrij Sidorov (oligarh) - Alicia Vikander i Tom Sturridge - opscenost moći. Ovo je važna dimenzija filma. Na to posebno obratiti pažnju
Igor Sečin - Andrei Zayatis - iz grupe Silovika (silnika) - brutalnost moći
Boris Berezovski (oligarh) - Will Keen - patetika moći.
Ocena od 1 do 10: 8.5
No comments:
Post a Comment