Anora - Sean Baker

 

Na početku mi nije delovalo naročito podsticajno da pogledam ovaj film. Dobro, tagovano kao ljubavni pa komedija pa drama, pa naravno i romansa u opisu. Zlatna palma. Lepo. Međutim posle dvostruke verifikacije i pet oskara Američike filmske akademije, zainteresovao sam se.

Rekao sam sebi, hajmo na jedan triler o Pepeljuzi. Kao što znate ta bajka je bazična za sve sapunske opere. OK, ovo će biti malo kritičnija varijacija iste, pomislih. Čak i sam početak mi je potvrdio ovu anticipaciju, a zatim počeo da drastično izneverava moja očekivanja. U najpozitivnijem smislu uključujući kraj koji je zaista smislen za razliku od onog priželjkivanog koji imamo u telenovelama, a opet sve to nije bez svoje romantike. Ovo je najviše što mogu reći zadovoljavajući očekivanje da ne dajem spojlere. Idemo dalje na taj način koliko je moguće.

Ona je seksualna radnica (zabavljačica) a on je malo stariji bogati tinejdžer koji se s njom  zabavlja. Ili ćete možda reći ’njome’ što nije sasvim isto. I tako u jednom trenutku ona njemu kaže već sasvim očarana, a to je element romanse koji je izvodi iz sasvim poslovne sfere:

  -Ti si tako zabavan, dok joj on odgovara:

  -Ti si tako zabavna

(eventualna parafraza ne menja smisao)

E sad, kada dođete do kraja filma, tj njegovog zaključka, odgovorite sebi na pitanje ko je ovde u stvari zabavan? Evo ja kažem: isključivo ona! Jer ništa što se tiče novca nije zabavno već vrlo poslovno i ozbiljno. Uključujući izvođačke umetnosti pa i one manje cenjene u seksi klubovima. Ovde već vidite da smo se upustili u detaljnju analizu društvenih fenomena.

Naglašavam da ne dajem ovde samo svoje utiske  nego čitanje (vlastiti sud). Moramo dakle ekstrahovati priču. Obraćamo pažnju na tekst koji izriču akteri i razlučujemo ključne reči koje imaju veze sa idejom. Ovo mi tek omogućava eseijizaciju na planu repcipijenta, gledaoca dakle, a ne filmmakera. Ta ideja se onda povezuje sa načinom na koji je izvedena, odnosno sa vrstom primenjene persuazivnosti, tj. dramaturškim postupkom, glumom i režijom (možete upotrebiti i obrnut redosled) koje sad već mogu razumeti kada sam došao do mosta između reči i slike, tj. narativa i filmske kompozicije. To je dakle podrazumevano kritičko gledanje, a način na koji režija nešto dokazuje (vrsta umetničkog dokaza) može nam naravno prijati ili ne prijati (subjektivni deo suda) a meni je, dakako, prijao.

Ovo je, dakle, film koji pokreće analizu društvenih fenomena zabave, moći i međuljudskih odnosa u jednoj, reklo bi se, samorazumevajućoj društvenoj konstelaciji uloga. U jednom trenutku sam čak pomislio da je ovo klasno-socijalna analiza. Jer gledalac mora na kraju da se postavi iznad pojedinačnosti priče i utvrdi njenu opštost, tj. karakter društvene stvarnosti koja se opisuje. Svojevrsna polemika (intertekstualni nivo) sa telenovelom ovde proizvodi melodramske, tužno-slatke i urnebesno smešne efkete. Ali je zaključak malo drugačiji od onih u sapunskim operama.

Zapravo efektna poenta, jasoća zaključka, upućuje po svemu da bi ovo u idejnom smislu trebalo da bude delo sa snažnom početnom tezom. Da režija nije maestralna! U tom slučaju bismo dobili jedan prosečan ili iznadprosečan uradak, ali bi sve to bilo mnogo prozaičnije. Tako urađeni filmovi su, često, zamarajuće i pretenciozne drame tako da izađete iz sale ubijeni u pojam ozbiljnošću predmeta kojim ste se bavili. A ipak, iako je taj predmet ozbiljan da li ste sasvim ubeđeni? Zapravo ne. Možemo bojiti stvari u crno, možemo ih bojiti u ružičasto (kao u soap operama) a možemo imati i ideološki stav ab initio. Međutim stvar je (u umetnosti generalno) da se ne ide sa ideološkom nego strogo umetničkom argumentacijom. E, onda ste tek dobili snažno delo. Tako da ćete sa ovog filma izaći i pod utiskom i zamišljeni.

Ništa se u ovom filmu ne može predvideti, ili ja bar nisam mogao, a opet sve proizilazi sa takvom umetničkom logikom i efektnošću jedno iz drugog da vam na kraju rasplet deluje kao svojevrsni satori iako ste sve to negde već znali. Bilo bi mi zanimljivo da ovaj film pogledam još jednom, iz drugog ugla, da bih dodatno uživao u režiji. Jer uviđam da ništa nije bez razloga i preterano. Recimo brojnost scena seksa mi se u početku učinila preteranom, ali rasplet, tj. zaključak potvrđuje da nije bilo suviška. Nije bilo ni suviška u dramaturškim rešenjima iz sekvence u sekvencu. A tek gluma koja svojom jačinom daje dubinu društvenoj analizi tipičnih likova koji su svugde oko nas. Snažno!

I da se vratim na početak. Koliko su čisto umetnički dokazi (forma filmskog iskaza) potvrdili ubedljivost ovog filma dokazuju i oskari koje je dobio. Vredi to navesti:

Oskar za režiju (stronglu agree)

Oskar za najbolji film (strongly agree)

Oskar za najbolju montažu (strongly agree)

Oskar za najbolji filmski scenario (strongly agree)

Oskar za najbolju glumicu ( i opet: strongly agree)

Ocena 10