PATRIK MODIJANO - DORA BRUDER

prevod: Mirjana Avramović-Uaknin

Modijana sam čitao još dok nije bio nobelovac, njegova dva romana „Izgubljeni kraj“ (Nolit Beograd) i „Ulica mračnih dućana“ (HIT Zagreb). Privukla me je nostalgičnost i seta njegovih likova koji izgubljeno lutaju i pronalaze-gube, lutaju i otkrivaju svoju intimnu istoriju. Traže sebe na teritoriji jednog grada; kod Modijana je to obično Pariz. To su vremensko-prostorne mape jedne intimne povesti koja se gradi i  uobličava kao slagalica sačinjena od niza uspomena koje su na neki način zabeležene. Taj čudni spoj faktografije, široko shvaćeno, i intimnosti trenutka-prostora daje specifični sadržaj Modijanovoj prozi. Zapravo se radi, kao što sam rekao, o ličnim i intimnim istraživanjima, ponekad nalik detektivskim kao u „Izgubljenom kraju“ i o jednom senzibilitetu koji mi je veoma blizak. Volim ovu prozu i njenu ubedljivost u nastojanju da ideju preciznosti i sklada, ideju metode, poveže sa liričnošću. Zato govorimo o mapama, govorimo o romanu; mnogo o Prustu a dosta i o egzistenciji, da dalje ne nabrajam imena...

U romanu „Dora Bruder“ pratimo intimnu povest jedne jevrejske devojke Parižanke koja se našla u lavirintu opsednutog Pariza za vreme drugog svetskog rata. Ispričana je kao pokušaj rekonstrukcije „zainteresovanog posmatrača“, nazovimo ga tako. Ovaj posmatrač, prvo lice pripovedanja, je namerno u tesnoj vezi sa samim piscem; ta granica je nejasna i verovatno nebitna. On počinje svoje istraživanje krajem osamdesetih godina prošlog veka tragom jednog novinskog oglasa da roditelji traže izgubljenu devojčicu, iz ratne 1941. godine. Čitajući roman uočavamo tri polazne tačke rekonstrukcije događaja. To su zreli pisac, kraj osamdesetih; zatim mladi pisac, šezdesetih; i vreme njegovog rođenja oko 1945. godine XX veka koje je, otprilike, vreme Dorine povesti. Ne možemo reći da su ovo tri vremenska plana nego baš tako: tačke-orijentiri, u stalnom kretanju po gradu a grad je metafora velike intimne mape koja se tumači. Postoji samo jedna povezana nit vreme-prostora u kome je granica između sada i ovde namerno razlabavljena i gde je onda moguće zamisliti, ukrstiti, pa i čak dokumentovati različite sudbine, susrete i moguće susrete. A radi se o još nečemu:  sve se može tumačiti kao tekst u prostoru-vremenu i kao takvo može biti spaseno od nestajanja.  Jer mapa sa dokumentima je tekst u nastanku i istovremeno lična povest u kojoj smo pozvani da učestvujemo. Mislim da je ovaj snažan doživljaj učestvovanja rezultat kvaliteta ove proze. I za kraj daću nekoliko izvoda da bih dočarao stil.

 

„Pišući ovu knjigu ja odašiljem pozive kao svetlosti fara za koje, nažalost, sumnjam da mogu rasvetliti noć. Ali, ipak se nadam“.

„Jednog dana, posetiću opet Beč koji nisam video već trideset godina. Možda ću čak pronaći i krštenicu Ernesta Brudera u matičnim knjigama bečke jevrejske opštine. Saznaću ime, prezime, zanimanje i mesto rođenja njegovog oca, ime i devojačko prezime njegove majke. I gde su stanovali u tom području drugog okruga koji je omeđen severnom stanicom, Praterom i Dunavom.“

Knjiga uhapšenih:

„ Ušle 19. jun 1942.

439. 19. 6. 42. 5. Bruder Dora, 25.2.26. Pariz (12). Francuska državljanka. Bulevar Ornano br. 41. J. log. Dransi 13.8.42.

...

„Hana. Zvaću je samo po imenu. Imala je samo devetnaest godina. Bila je uhapšena zato što je, sa svojim prijateljem, provalila u jedan stan i opljačkala ondašnjih sto pedeset hiljada franaka i nešto nakita. Možda je sanjala da sa tim novcem napusti Francusku i pobegne od opasnosti što se nadvila nad njenim životom. Odgovarala je za prekršaj pred sudom. Osuđena je za krađu. Budući da je bila Jevrejka, nisu je poslali u običan zatvor, već u Turel. Saglasan sam sa njenom krađom. I moj otac je 1942, sa svojim saučesnicima, obio skladište kotrljajućih ležajeva preduzeća SKF u aveniji Velike armije, gde su natovarili robu na kamione i prevezli je do njihove crnoberzijanske radionice na aveniji Oš. Nemačke naredbe, višijevski zakoni i napisi po novinama ionako su ih nazivali kužnim i izopštenim iz društva tako da su imali potpuno pravo da se ogreše o zakone da bi preživeli. To je za njih bilo pitanje časti. I zbog toga ih volim.“