Lavkraftova zemlja - Met Raf

Koja je to zemlja?

Lavkraftova zemlja je zemlja rasizma, to bi bila jedna moguća kritička veza. To je zemlja gde su samo pre 70-tak godina crni ljudi ulazili na zadnja vrata javnih ustanova. To je sa druge strane imaginativni i ideološki okvir slavnog pisca pa je tako ova zemlja totalitet koji obuhvata neprijateljski univerzum. Namera ovog romana je svakako bila da spoji ova dva okvira, tj. da pokaže njihovu "organsku povezanost" a to mi je, kao čitaocu, prilično blisko. Čak i ako kod Lavkrafta vidimo svetonazor, metafizičku projekciju, sliku u koju verujete ne možemo izbeći društvenu uslovljenost takvih ideja. Iz dva razloga: takve primedbe su legitimne jer kao ni religijske ideje, uključujući one ezoterijske, nisu izuzete od ovakve vrste kritike, a drugo to je stvar ukusa: otkrivati takve veze. Ne morate ako nećete. S tim što valja naglasiti da je očigledna podudarnost ta dva okvira stvar humusa ideološkog i društvenog na kojima takva imaginacija počiva.




*H.P.Lovecraft - On the Creation of Niggers

Rasizam i književnost

Da li je ideološki okvir uticao na kvalitet Lavkraftovih priča? Verovatno ne. Uzeću tako, tim pre što ga nisam dovoljno čitao. Književnost je jedan zamišljeni, eksperimentalni svet koji pod određenim uslovima talentovanog sklapanja daje dobru priču; tako da u tom smislu verovatno ne. Ali ona je uvek u nekakvoj vezi sa stvarnošću ili teži da je projektuje. Dalje samo ostaje da utvrdite smer u kome takvu stvarnost kritički određujemo kao čitaoci. U mom slučaju društveni vektor je nezaobilazan. Zato mi je Rufova knjiga dobro legla.

Uvod u Lavkrafta

Okultna imaginacija i ideje kod Lavkrafta se koriste i u ovom romanu sa ciljem da se, kako rekoh, utvrdi društvena uslovljenost takvih projekcja. S jedne strane to bi bio nekakav veoma kritički uvod u Lavkrafta, nešto kao kada dobijemo predgovor sa smernicama za čitanje. Takav predgovor, naravno, nije vrednosno ni ideološki nikada neutralan. Imamo ih puno za Lavkrafta. Izvolite, sada, još jedan, ovaj Rafov. Kao i svaki predgovor sadrži određenu sumu informacija uz to što se trudi da vam usmeri razumevanje.

One se koriste sa ciljem da se precizno utvrde odnosi moći (jer okultizam pretpostavlja upotrebu naročitih moći) unutar grupe i među grupama. Takođe i među samim likovima. Na kraju dramaturgija uvek zahteva nekakvu dinamiku, snagu pokretanja radnje, aktere, one koji guraju i one koji se suprotstavljaju, one koji pritiskaju i one koji trpe. Dakle, odnosi među likovima dobijaju nadrealnu dimenziju upotrebom ovakvih motiva.

Outcasted i "niži" svetovi

A ako kažemo da analizira odnose moći među grupama, to je kao da smo rekli među svetovima, jer rasizam uvek implicira postojanje različitih svetova. Kako se ti svetovi, udaljene grupe odnose nego težnjom da se pridobiju i iskoriste neke inherentne ili tek stečene moći. Ako kažem urođene ili inherentne, dodirujem srž ovakvih metafizika kao mesto gde se "prirodno" nikako ne može odeliti od društvenog. To je mesto imaginativnih projekcija, ali i slutnji i straha koji rađaju pisanjem pesmica kao što je ova gornja Lavkraftova, ali i kvalitetnijim čak i vrlo kvalitetnim književnim učincima. Kod Rafa je korišćenje ovih okultnih motiva u službi satire, ali mi se čini da ponekad greši kada pokušava da ih predstavi samo u ključu vladajuće pop kulture, preciznije okulture. Time ideje belih opresora dobijaju mnogo na senzacionalnosti, ali gubi se žaoka. Iako Raf na neki način i "čuva" sve ono što bi bilo privlačna moć okultnih motiva za prosečnog čitaoca. Motivi uticanja, preobražaja, ekstramoći, dati su sa dosta ekstraefekata, ono što pogoduje pozornici i još više filmu. Dakle roman je za mene manje atmosferičan, a više filmičan. To bi mu bila i prednost i mana. Određene scene traže izuzetnu vizualizaciju koja je pogodna za film, ali da li je to ključno ako želimo kritikovati odnose moći među grupama? Dakle, roman dodiruje jednu granicu kada imaginacija počinje raditi protiv temeljne ideje: dekonstruisati rasističke obrasce.




*H.P.Lavkraft

Outcasted kao čitaoci koji preuzimaju stvar u svoje ruke. 

Ono što Raf dobro radi je što glavnu reč u ovom romanu daje baš tim "drugima". Naime sve desničarske teorije su kriptorasističke, a tamo gde se naročito uzgajaju, u manje ili više ekskluzivnim klubovima, poluzatvorenim društvima, ložama itd. su i sasvim otvoreno rasističke. Rasizam je osim toga ostavio više nego vidljiv trag i u mainstream društvenoj teoriji. (Kripto)rasističke teorije uvek pretpostavljaju da postoji "čista civilizacija" (ka čijoj se ponovnoj "zlatnoj zori" teži) a da je sve što postoji bledi obris takve jedne idealno moguće civilizacije. Prema tome, po njima postoji i degeneracija sa kojom je često skopčan umereniji i ideološki različito nijansiran pojam "dekadencije". Crnci su takoreći "prirodna" dekadencija, a kada se ovo opet razblaži, oni su egzotika. Postoji tabu da se moraju držati po strani; jer postoji strah od mešanja i nepoznatog. Mnogo je takvih rasističkih tabua. Ali, isto tako, ima i privlačnosti. Kada sam rekao "egzotika" mislio sam baš na to. Mislimo o vatrenim ritualima QQ klana kao obredima ne samo pročišćenja zemlje nego i kao ritualima samopročišćenja. Jer je beli čovek bio "fatalno" privučen crnom "egzotikom" koju je kasnije ritualno "okajavao". To je mogao činiti samo potvrđivanjem vlastite supremacije. Jer su "bliskost" sa outcasted belci kroz istoriju ostvarivali uglavnom putem nasilja.

Bele i crne lože

Upravo je ova ambivalencija dramaturška okosnica romana. Težnja da se jednoj snažnoj grupi preotme moć, koju nemamo, za kojom žudimo. Dakle, ako su po društvenim konvencijama striktno outcasted, u sferi magije crnci su itekako subjket moći. Zato ovde nemamo QQ klan nego bele i crne lože. Asocijativnost sa belim i crnim u smislu magijskih praksi je očigledna. A odnos belog i crnog u ovom smislu je s jedne strane relativizovan a s druge strane preokrenut. Jer pod (1) postavlja se pitanje: koja je akcija protiv agresora "crna" (moralno) nedozvoljena? i pod (2) Šta je ovde moralni mainstream? Ja sam pomislio na bele suprematiste. Igra je u sledećem: svet magije tačno i precizno preslikava društvene odnose moći. A ovako materijalizovani Lafkraftovi "drugi" postaju njegovi novi poklonici, oni koji vole jednu vrstu književnosti i da se pomere sa margine. Na posletku, oni su samo i isključivo ljudi!

Vredi pročitati

Iako previše filmičan (sada gledam i seriju koja je rađena po ovom romanu) Mat Raf je osmislio i ubedljivu paletu likova i udahnuo im tu ubedljivost kroz dobro izvedene niti lično-porodičnih odnosa što omogućava čitaocu snažnu identifikaciju tokom njihove epopeje vraćanja moći koja im je oduzeta kroz mit i kroz istoriju.





*Lovecraft Country - HBO serija




O blogu