Religija i identitet na Kosovu - Ger Dejzings

prevod: Slobodanka Glišić i Slavica Miletić

Svašta sam naučio iz ove knjige o temi o kojoj sam mislio da se manje-više sve zna. Znači  da je to područje na kome žive Srbi, Albanci, Turci i još neke manjine; prvi praktikuju pravoslavlje, ostali uglavnom islam; da prve dve grupe grupe polažu pravo na teritoriju; da su u upotrebi raznorazni istorijsko-politički narativi koji potrkepljuju jednu u suštini binarnu podelu. Nažalost sve više stanje na Kosovu postaje upravo takvo jer je to samoispunjavajuće proročanstvo ekskluzivnih nacionalnih identiteta za nacionalne države. Stroga podela i teritorijalna (samo)identifikacija.

Međutim nije tako bilo u istorijskom trajanju ovog područja a ideološki podržana neprijateljstva su pre anomalija nego istorijsko pravilo. Ger Dejzings je profesor društvene antroplogojije a ova njegova studija sadrži u sebi dubinsko, višestruku poznavanje materije: kulturuološko, sociološko, religiološko i istorijsko baratanje činjenicama. Metodološki to je terenski posao; rad odozdo. Znači umesto da se najpre utvrde određeni identiteti i njihova "svojstva" pa zatim ode na teren da se pronađe takvo stanje stvari, naučink ode na teren i ispituje konkretne grupe i njihve interakcije u datim društvenim i istorijskim okolnostima. Ili kako bi to rekao Ričard Dženkins na koga se autor u svojoj studiji poziva: "Ljudsko društvo se najbolje može opisati kao kaleidoskop u kojoj se 'grupnost' neprekidno kreće i preklapa, a ne kao 'pluralni' sistem zasebnih grupa." A, kada se Gejzings bavio istraživanjem na Kosovu to je bila jedna prava "laboratorija" identiteta. Bilo je to vreme  raspada Jugoslavije, pojačavanja etničkih tenzija kao i kvarenja jednog prilično šarolikog kulturno-etničkog pejzaža. Naravno, određene datosti su postojale na terenu kao što su vera i jezik, običaji i ostalo što smatramo vidljivom granicom kulturnih grupa. Međutim pokazalo se da na terenu, zapravo, nisu postojale te tvrđave-identiteti u današnjem uobičajenom (školskom) smislu; pa čak ni u domenu fiksnih kategorija kao što su religija i jezik. Religiološka dimenzija studije je veoma jaka. Recimo autor govori o dvojnim muslimansko-hrišćanskim svetilištima koji su u istorijskom trajanju menjali svoju namenu; svetilišta koja su bila hrišćanska bila su islamizovana, pa ponovo rehristijanizirana; ili su bili mesta dvostrukog hodočašća. Ovo ima veze sa elementima prirodne religije kojom se antropolozi vole baviti, kada se ispoljava sklonost ka rudimentarnijim  oblicima verovanja, i kada se strogo teološke razlike zanemaruju. Primer ovog "mešovitog" identiteta je i fenomen kriptokatolika na Kosovu, koji su bili primorani da pređu u islam u XIX veku ali su zadržali svoju prethodnu veru i na neki način održavali taj dvojni idetnitet skoro do današnjih dana. 

Takođe, na terenu se menja slika religijski jasne, relativno jednostavne konfiguracije. Naime, na Kosovu postoje derviški redovi  od kojih je najznačajniji bektašijski  koji neki čak smatraju trećom zasebnom religijskom grupom. Oni naginju šitskoj verziji islama i u knjizi se opisjuju napetsoti koje su postojali na toj relaciji sa bosanskim ulemama. Uopšte, knjiga često ukazuje na te složene međuodnose verskih praksi na terenu i zvaničnih verskih vlasti, heterodoksije i ortodoksije, lokalno-običajnog i teološko-pravnog, mikro i makrodruštvenog. To je opis jednog živog društva u vrenju, sa dosta istorijskih izuzetaka, malih priča koje odstupaju od glavnog narativa sa čitavim grupama kao akterima. 

Tako je na primer složena demografska situacija ilustrovana opisom egzodusa Hrvata iz Letnice. Kada čitate kako on to opisuje, imate utisak da zaista nije ispustio ništa bitno reći. Svi istorijski, kulturni, religijski, međureligijski, ekonomsko-demografski činioci su dati, kao i epilog te priče jer su te izbeglice dalje praćene u njihovom uglavnom mukotrpnom uključivanju u hrvatsko društvo. To je zaista studija koja je em besprekorno temeljna em veoma aktuelna. Izbeglištvo je neprekidna tema za mnoge grupe u njihovom istorijskom trajanju. U tom demografskom aspektu priče treba navesti i etničku grupu Egipćana koja je postala naročito vidljiva tih devedesetih godina XX veka. I ovde je data iscrpna sociološko-kulturna i političko-ekonomska analiza. 

Verovatno je Dejzings najbolji kada iznalazi malo isticane veze i sličnosti među grupama. Recimo kada poredi dva nacionalizma, on ističe razliku između albanskog koji je sekularni i srpskog koji je dominanto religijski. Objašnjava iscrpno i jedan i drugi ali pobija tezu da među Albancima nisu postojale verske tenzije između katolika i muslimana (zapravo kako shvatam do danas postoji jedan stupanj religijske distance među njima). Govori o bektašijama kao  veoma pacifističnoj i tolerantoj verskoj grupi i analizira histeriju srpskih tabloida devedesetih godina koja je bila usmerena prema njima. 

Konačno, uspostavlja važnu vezu između prividno suprotstavljenih religijskih sistema kada navodi sličnosti između šitske verzije islama kod bektašija i srpskog pravoslavlja te mita o Vidovdanu. Obe ove verske forme imaju u sebi inkorporiran mit mučeništva i stradanja za veru te mistiku koja proizilazi iz takvih veoma sličnih koncepcija. Ovakvi uvidi su prava poslastica za one koji vole antropološku literaturu. U vezi sa tim, citiram ga na mestu gde se poziva na Elijasa Kanetija (Masa i moć, 1960):

"...srpskopravoslavni mit o bici na Kosovu i šiitski o bici u Kerbeli veoma su sličnog sadržaja i stila. Oba zapleta vezana su za izgubljenu bitku i, kao takvi, pravi su primeri onoga što Elijas Kaneti naziva 'religijama lamenta...'"

Konačno, umesto da spominjem i vrsnu analizu svih fenomena napredovalog nacionalizma i sa njim uspostavljenih tvrđava-identiteta (inače ovu metaforu smatram veoma prikladnom zbog militarnog karaktera nacionalističkih ideologija), naglasiću snažni otklon od balkanskih stereotipija koji autor zastupa.  To je sve ono što se još odavno asocira i konotira kada su u pitanju balkanski narodi (snažnu kritiku toga daje Marija Todorova u svojoj knjizi Imaginarni Balkan, 1997); kada se govori o balkanizaciji i sličnom što se do danas, implicitno doduše, sa Zapada koristi da bi se opravdalo držanje naših društava i zemalja na periferiji Evrope. Dakle, autor ističe da rascepkani, mešoviti, regionalni, šaroliki identiteti, nasuprot onim jasno-razgraničenim, jednobojnim, isključivim, nisu novi postmoderni trend već pre pravilo zajedničkog života različitih grupa na Kosovu. Da se tamo, na Kosovu ne sukobljavaju nekakvi divljaci koji su kao takvi rođeni, da bi prkosili "civilizovanom" zapadu;  naprotiv, tamo je u toku realizacija još uvek veoma modernog zapadnog trenda stvaranja nacionalnih država. Ova posledna tvrdnja se čitaocu koji ovu knjigu čita, dvadesetak godina nakon njenog prvog objavljivanja, decembra 1999, čini naročito istinitom. Studija do danas, verujem, nije izgubila ništa od svoje briljantnosti. 

GRAD MESTO IDENTITETA - Muzej savremene umetnosti Beograd, Izložba iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti (23.3 - 28.8.2023.)

 

Grad je konstrukt u stalnoj promeni. Ova izložba daje pogled na taj tok tematski profilisan kao mesto intervencija u oblasti arhitekture, svakodnevnog i ličnog života, javnog i privatnog, sadašnjosti i prošlosti, utopije i distopije te raznih ideološko-kulturnih narativa  koji se  dopunjavaju, nadgrađuju ili isključuju i potiru.  Jukstaponiranje različitih umetničkih formi, perioda i elemenata iskustva snažno uključuju posmatrača što znači da svako od nas može od raspoloživog materijala sačiniti određeni broj nizova. Ovaj moj niz (priča) je namerno tako poređan da bi se izrazila teskoba nevremena u kome živimo: miks konzumerističke površnosti, etnonacionalizma i surovog kapiatalizma zbog čega mu, za ovu priliku, dajem naslov: "Grad - mesta otuđenosti".

*1. Aleksandar Luković - Viđeno društvo / Distinguished company, 1955

2. Krsto Hegedušić - Dvorište/Yard, 1958

3. Franao Šimunović, Cirkus, 1939

4. Mihael Milunović, Heraldičke slike, 

5. Biljana Đurđević, Oruđe delanja, 2014-2015 

Sumarna preporuka za sedam knjiga

                                        

GRAD I PSI - Mario Vargas Ljosa - Kako živim u prilično militarnoj kulturi, zanimali su me obrasci na koji način jedno društvo reprodukuje na pojedinačnom i grupnom nivou takve modele ponašanja i mišljenja. I ovaj roman je jedan od sjajnih odgovora na to pitanje. Priča se odvija u vojnoj gimnaziji.  Autor je sam bio u jednoj takvoj i ovo je njegov prvi i jedan od najboljih romana.  Sve u svemu, batalite priču da je vojska od bilo koga napravila čoveka. Autoritarna društva štancuju svoje mačističke podanike, ali to modeliranje pojedinci plaćaju značajnim smanjenjem svog emotivnog i, generalno, ljudskog potencijala da se nose sa izazovima stvarnosti. 

ŽUTA ZVEZDA, CRVENA ZVEZDA - Jelena Subotić - Sa konačnim raspadom komunizma dobili smo jedan niz novih država; bilo da su se oslobodile sovjetske okupacije ili su iz drugačijih okolnosti ušle u tranziciju. Knjiga govori o tome kako su se sve te države i njihova društva našle u dubokim problemima krize identita (uvodi se teorijski pojam ontološke sigurnosti). Odričući se komunističke prošlosti iz različitih razloga, suočile su se problemom kontinuiteta; bilo je potrebno promeniti državnu ideologiju i stvoriti nove komemorativne prakse, tj. kulture sećanja. I što je najbitnije,  da bi sebe rebrendirale u nove evropske države, bile su suočene sa zahtevom Evropske unije da svoje narative saobraze sa Sećanjem na holokaust, dakle sa onim što je u bliskoj prošlosti rađeno na njihovim teritorijama i u njihovo ime. Uzeta je u obzir situacija u celoj Evropi sa naglaskom na istočnu Evropu, a najopširnije studije slučaja urađene su na primerima Srbije, Hrvatske i Litvanije. Ni jedna od tih država nije ni izbliza odgovorila postavljenom zadatku. Pokazalo se da je kompleksno pitanje holokausta stalni faktor koji ugrožava njihovu ontološku sigurnost. Knjiga daje dubinsko razumevanje desnih pokreta i ideologija koji su, u novije vreme, preplavile Evropu. 

ISTORIJA BOGA (4000 GODINA TRAŽENJA KROZ JUDAIZAM, HRIŠĆANSTVO I ISALM)- Karen Armstrong - Jedna od najznačajnijih istoričarki religije napisala je izvanredno dobru sintezu monoteizma. Tri verzije u osnovi jedne te iste priče o samo jednom Bogu. A pripovedačku i predavačku veštinu autorka raskošno pokazuje kada počne sa aspektom monoteističke divergencije. Naime, svaka od ove tri verzije je jedan veliki kulturni svod (u hrišćanstvu možemo govoriti i o dva: istočnom i zapadnom), a opet pod svakim je smešteno čitavo novo mnoštvo rešenja. Pod svakim se granaju odgovori u domenu filozofije, književnosti, prava, običajno-društvenih praksi. Prateći ova grananja ljudske misli autorka govori o Bogu filozofa, mistika, reformatora, pravnih znalaca. Religiozna misao je uvek odgovor na odgovarajući set kulturnih izazova. Monumentalna knjiga. Vreme je da neki izdavač obnovi izdanje. 

SEDMORICA OBEŠENIH - Leonid Andrejev - pisac sa izvanrednim darom psihološkog dočaravanja. Zapravo je veliko kod njega kako spaja psihologiju i fantastiku. U srži njegove psihološke proze nailazite na fantastku i obratno, fantastika ima psihološku ubedljivost. Povod za njegovu fantastičnu priču mogu biti granične egzistencijalne situacije, kao u naslovnoj priči; veliki potresi, kao što je rat, npr. u priči "Crveni smeh". Ili može izabrati mitsku biblijsku priču, kao u "Judi Iskariotskom" te da njene aktere poveže uverljivim psihološkim vezama čime pokazuje da je podjednako uspešan kada oživljava mit kao i kada oživljava realnost.

LEON AFRIKANAC - Amin Maluf - Imaginaran biografija El Hasana ben Muhamed el Vazan el Zajatija, zvanog još i El Fasi; čuvenog preobraćenika na hrišćanstvo iz XVI veka, velikog putnika i čoveka koji u sebi spaja više velikih kultura. Zato su njegova imena pod kojima je još poznat: Đovani Leone di Mediči, Jovan Lav iz granade ili, opet na arapskom Juhana el Asad el Garnati. Ponekad mi se čini da je jedina istorija vredna čitanja ona koja govori o preplitanju kultura. A zašto sam naveo sva ova imena? Zato što su sva ta imena ušla u širinu Leonovog duha. Ili da parafraziram Malufa koji je negde rekao: sva ta imena su moja (naša) imena. 

ISTORIJA MITSKIH ZEMALJA - Umberto Eko - Svojevrstan vodič kroz istorijsku i književnu maštu. Neka od mesta o kojima Eko govori su postojala pa iščezla; neka nisu nikada postojala ali su u njih veruje bez obzira na činjenice; za neka nije ni važno da li su ikada postojala, mnogima su potrebna. Tako, na primer, verovanje u Ravnu zemlju ima svoju dugu i neprekinutu tradiciju; tu su Homerovi krajevi, Sedam svetskih čuda, mitska mesta prošlosti kao što je Atlantida, razna misteriozna ostrva ili set okultnih verovanja o unutrašnjosti Zemlje, polarni mitovi ili Agarta. Zapravo, to je mitologija koja obuhvata ogromni vremenski raspon ali ih spaja profesorsko oko Umberta Eka jer su to mesta, toposi na kojima se imaginacija udružila sa književnim i filozofskim intelektom čovečanstva u stalnom nastojanju da se izmene ili redefinišu granice stvarnosti. 

UTOPIJA, ALTERNATIVNA ISTORIJA - Zorica Đorgović-Joksimović - i kada smo već kod mitova, šta je mit? Uvek jedna moguća (alternativna) verzija stvarnosti. A ovo je i jedan od mogućih nastavaka, razrade problematike monumentalne Ekove knjige o mitskim zemljama. (Npr. Jedno poglavlje se zove: "Alternativna geografija")   Ona ispituje tu tananu i propusnu granicu između mašte i stvarnosti. Biram je kao mogući nastavak Ekove knjige zato što sličnu problematiku daje kao linearni, tj. dobro povezani niz utopijske misli kroz vreme. To znači da je potreba za utopijskim ciljevima objedinjavala književnike, filozofe, naučnike i avanturiste da oblikuju intelektualni i društveni profil čovečanstva kao i njegove dalje čežnje. Kao studija, knjiga je referentna na raznovrsne teme i autore iz oblasti književnosti i fantastike uz poseban osvrt na srpsdi doprinos uzvišenim utopijskim ciljevima pa se tako jedno poglavlje zove: "Srbija između utopije i distopije".