VELIKI EKSPERIMENT - DŽEFRI JUDŽINIDIS
Prvi put čitam Judžinidisa i vidim da sjajno vlada kratkom formom. Sve njegove price su sižejno majstorske , mogao bih čitati ponovo. S jedne strane uživate u veštini da nešto originalno ispriča (ukomponuje u priču) a s druge strane nije samo zabava nego se suočavate sa ozbiljnim problemima. Judižindis je uronjen u našu savremenost, obrazlaže teme koje pisci i teoretičari tek načinju ali pokreće i one univerzanle ljudske: ljubav, smrt, samoća, porodica, sloboda. Pripovedanje je u trećem licu; unutrašnja perspektiva izlaganja likova koja otvara piscu sižejne mogućnosti i približava nas egzistencijalno akterima; ili prvo/promenljivo prvo lice koje ne narušava pripovedni tok i takođe nas stavlja u kožu aktera. Bavimo se ličnim i društvenim krizama u svoj njihovoj kompleksnosti. Ovde bih se malo bavio tematikom priča i zagolicao maštu da biste se odlučili na čitanje.
Najpre jedna naglađeno antropološka tema. Avionska pošta - Zanimljiva je uvek bila zapadna fascinacija istokom. On je nešto kao avantura, u smislu otići u te daleke krajeve ili avantura duha, promeniti svoj misaono-vrednosni sistem. A junak je tajna. Ovde je kratka forma u funkciji naglašavanja te lične tajne jer bismo u nekom većem romanu zaista iziskivali objašnjenje za čežnju i postupke glavnog junaka. Zašto istok, kakav to problem postoji u njemu: gde je granica između psiholoških i idejno-misaonih pokretača? Naravno, priča je tu da sve te probleme otvori, a ne da ih reši. Glavni junak se zadržava u Bangkoku pri povratku iz Indije. Od porodice stižu avionske poruke da se pod hitno vrati a činjenica ove distance, stavljena u naslov, vratiće nas na porodičnu tematizaciju vrsnih američkih pripovedača. Zapitaćete se, u pokušaju, da razumete glavni lik, da li je ova distanca samo metaforična za psihološki čvor samog junaka? Jer znamo da se daljina među ljudima ne tiče (samo) prostorne distance. Cela priča bi mogla biti narativna elaboracija jedne oveštale metafore kada zapadni i na individualnim slobodama odnegovani um sa čežnjom pogleda na istok: utopiti se u veliko jedinstvo bića. Ova priča nije apologija takvog pristupa.
Takođe u priči Štrcaljka imate kritiku moderne potrebe za kulto(vi)m(a). Tomasina ne može začeti pa priređuje nekakvu kultnu ceremoniju u kojoj će muškarci darivati svoje seme za njenu kasniju veštačku oplodnju. Metonimijskim postupkom svi muškarci u toj kultnoj predstavi postaju jedan veliki falus koji bi trebalo da odagna bauk pomanjkanje smisla u njenom životu. U isto vreme Volija na tu zabavu dovodi neispunjena želja za očinstvom. Ovde ali i u drugim pričama uživaćete u Judžinidisovom smislu za humor od vrlo direktnog do suptilnog. I naravno što je taj humor gorči, tim je bolji.
Tajmšer problematizuje tu globalnu krizu smisla. Verovatno ima veze sa sve većim izgledima za neuspeh prilikom rizičnih poduhvata koji su tako svojstveni preduzimljivom američkom i zapadnom duhu. U svom velikom entuzijazmu otac porodice ne primećuje da je sve krenulo naopako. Porodično ekonomsko opadanje je postupno. Pripovedanje je dato iz ugla njegovog sina. Imate neposustali entuzijazam američkog sna i istovremeno njegovu eroziju kroz vizuru jednog dečaka. Velika tema koja se tiče sudbine jedne porodice je stala u priču ali kao da je mogla postati roman.
Tom globalnom nacionalnom krizom bavi se i priča Veliki eksperiment. Ovde se vidi vrlina pisca da je o temama kojima se bavi teorijski upućen. Na tom esejističkom planu razmatraju se ideje Aleksisa de Tokvila u njegovom čuvenom delu Demokratija u Americi. U svojoj konkretnoj životnoj krizi, junak priče će ponovo i egzistencijalno čitati ovo veliko delo. Opet imamo u igri porodicu i porodične vrednosti.
Pošto nije uspeo da se bavi muzikom profesionalno, junak priče Rana muzika pokušava da ostane hobijem vezan za nju. Ova priča u sebi sažima dramatičnu napetost da se zadrži jezgro smisla u vlastitom životu i teško podnošljivu statičnost sa stanovišta posmatrača-čitatelja. Nelagoda traje i nakon što pročitamo poslednji red. Junak priče je zakopao glavu u pesak, nastavlja da svira pola sata dnevno svoj skupoceni instrument svakodnevno, ali mu sutra dolaze izvršitelji ili - kako se to već zove u Americi- da mu oduzmu instrument.
Priča Ko je negativac je prava mala studija neuspelog braka. Glavni junak ne uspeva sačuvati svoj brak; pravi stalno nove glupe greške i kod čitatelja pojačava utisak fatalnosti. Bračna prevara i nesposobnost komunikacije. Obratimo pažnju na stalni humor:
" 'Teško je pročitati njen izraz lica. [žene sa kojom ne uspeva da se pomiri] Ali imam osećaj da Johanino mlađe lice leži pod ovim novim starijim licem, i da je staro lice kao maska. Hoću da izbije njeno mlađe lice, ne samo zato što je to lice u koje sam se zaljubio već i zato što je to lice koje me je volelo. Sećam se kako bi se ustalasalo svaki put kad uđem u sobu.
Nema više talasanja. Sad je više kao bundeva za Noć veštica, ali s ugašenom svećom' "
Međutim Judžinidis ne zapada nikada u očaj. Mislim da su temeljne vrednosti zapadnog individualizma i dalje tu; pokret i nada. Recimo u priči Kukumavke se obrađuje teška tema staračke demencije. Junakinja je ozbilno uslovljena svojim porodičnim i ličnim stanjem. Međutim uz malo sreće i uz pomoć svoje prijateljice, a uz veliki lični rizik, odlučiće se na još jednu životnu avanturu koja će potvrditi njenu slobodu i poništiti fatalnost. Lične mogućnosti se u ovoj priči snažno afirmišu a isto tako vrednosti prijateljstva i bliskosti sa drugim ljudima.
Neposredna prijava problematizuje moralno-psihološki odnos između profesora i njegove studentkinje. Potpuno sam se iznenadio konačnim rešenjem. A ovo je i jedna od bitnih osobina njegovih priča, vodi vas do neočekivanih rešenja, izneverava početne pretpostavke razvoja radnje. Delimično je data textingom, radnju pratimo kroz razmenu sms poruka što daje na dinamici i smešta nas u samo srce našeg digitalizovanog vremena.
A u priči Ćudiljive bašte imamo na početku jedan moto iz Svetog Augustina. Glavni akter pokušava da uhvati jedinstvenu priliku kako bi stekao naklonost žene koja mu se sviđa. Jedan dan, jedan trenutak koji mu se prikazao u sjaju svoga obećanja. Svetog Avgustina je kao i druge velike mislioce mučio problem vremena. Prošlosti nema, ona postoji samo u varljivom sećanju; budućnost je nepoznata, takođe ne postoji. Sve što imamo je ovaj trenutak a on sasvim zagonetan...
I konačno tu je priča Proročka vulva. Opet kažem, u naslovima Judžinidisovih priča se kriju poente. Ovom temom će biti upoznati svi koji su čitali njegov roman Midlseks. Ova priča je, između ostalog, sažeta elaboracija savremene kulturološke i seksološke problematike pola i roda. Razliku između ovih pojmova znamo. Pol je kategorija biološke datosti, nešto (relativno) fiksirano; dok je rod konstruisan, u polju je kulturne arbitrarnosti. Dakle, ako su muškarci podučeni da nose pantalone ili kratku kosu, susprežu emocije, igraju fudbal itd. većinom su već saznali da ovi aspekti ponašanja nemaju ništa inherentno njihovom biološkom polu. Štaviše, stvar se usložnjava - a ovo je elemenat poente priče čiju fabulu ne otkrivam - ukoliko na samom biološkom polju dođe do kolebanja. U nekim stanjima interseksualnosti, znači postanatalno, vulva se zadržava dok hormonski i drugi parametri ukazuju na muški pol. Proročka vulva se koleba a ja sam se setio Frojda i psihoanalitičkog tumačenja ponašanja performativnih mačoida koji ispoljavaju agresiju prema seksualnim manjinama. Izgleda da muškarcima nije uvek lako izaći na kraj s vulvom vlastitoga tela!
Sve u svemu, Judžinidis je veoma savremen u svojim temama, aktuelan; svi likovi su mu uspeli a priče uz svu ozbiljnost problema pune humora i neočekivanih obrata.
